Islamske zemlje pokušavaju da premoste međusobne razlike kako bi udruženim snagama izvršile pritisak na Izrael i zaustavile krvoproliće u Gazi, ali u ovoj fazi to još neće ići bez trzavica pošto imaju različite interese u odnosima sa Izraelom i sa njegovim saveznicima, pre svega sa Amerikom. Ankara, koja od prvog dana podržava Hamas, predlaže hitno sazivanje sednice Organizacije za islamsku saradnju (OIC), koja okuplja 57 zemalja.
„Muslimanske zemlje su još daleko od jedinstvenog stava prema Gazi, iako formalno osuđuju izraelske napade na Palestince i pozivaju na prekid neprijateljstava i otvaranje mirovnih pregovora. To nejedinstvo muslimana je najveća izraelska prednost u ovom sukobu koji je dosad odneo više od 40.000 života”, ističe istanbulski „Sabah”, list blizak vladi u Ankari.
To potvrđuje analiza stanja u islamskom svetu: Egipat i Jordan odranije imaju mirovne sporazume sa Tel Avivom, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Tunis su uz posredovanje Vašingtona pre sukoba u Gazi potpisali Avaramov sporazum o normalizaciji odnosa sa Izraelom. Katar se pozicionirao kao posrednik u sukobu između Tel Aviva i Hamasa, ali pritom nastoji da očuva svoju veoma razvijenu ekonomsku saradnju sa Izraelom, tvrde turski analitičari.
Pre sukoba u Gazi Vašington je otvorio proces normalizacije odnosa između Rijada i Tel Aviva, ali je sve obustavljeno posle krvoprolića u Gazi. Prestolonaslednik Muhamed bin Salman je nedavno izjavio da i dalje namerava da normalizuje odnose sa Izraelom, ali se „plaši da će biti ubijen”, otkriva „Politiko”. Briselski portal podseća da je 1981. izvršen atentat na egipatskog predsednika Anvara el Sadata, dve godine pošto je, pod pritiskom Bele kuće, normalizovao odnose sa Tel Avivom.
Iran (Hezbolah) i Jemen (Huti) su, posle sukoba u Gazi, u nekoliko navrata odgovorili Netanjahuu napadima dronovima na ciljeve u Izraelu. „Mi više ne možemo da ostanemo ravnodušni prema stradanjima Palestinaca koji su se našli na udaru snaga Benjamina Netanjahua”, kažu u Ankari. U Povelji OIC kao jedan od glavnih zadataka te organizacije je navedeno pružanje pomoći Palestincima kako bi se konačno izborili za stvaranje svoje države sa istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom.
Iako najnoviji progon Palestinaca traje skoro godinu dana, većina muslimanskih zemalja se uglavnom drži po strani kako ne bi ugrozile svoje interese. Neke očigledno još ne mogu da se oslobode kolonijalne prošlosti i zavisnosti, dok druge imaju „specijalne odnose” sa Amerikom i drugim zapadnim saveznicima Tel Aviva, koje i dalje imaju glavnu reč u tom delu sveta.
Ankara je nedavno prekinula ekonomsku saradnju sa Izraelom i sada poziva islamske zemlje da slede njen primer kako bi izolovali vladu u Tel Avivu.
„Jedini korak koji bi zaustavio izraelski državni terorizam u Gazi je stvaranje alijanse islamskih država”, ističu u turskoj vladi, mada nije jasno kako bi to zaustavilo sadašnje krvoproliće. Taj apel zasad nije naišao na odjek.
Situacija u Gazi je bila na dnevnom redu i na nedavnom sastanku Arapske lige, koji je održan u Kairu. Posle normalizacije odnosa sa Egiptom, Turska je prvi put posle jedanaest godina pozvana da učestvuje u radu tog skupa 22 arapske zemlje. Šefovi diplomatija članica organizacije su osudili ponašanje Netanjahua, ali su izostale konkretne zajedničke akcije. Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan pozvao je arapske zemlje da pokažu solidarnost i izvrše pritisak na međunarodnu zajednicu kako bi se zaustavili ratni zločini u Gazi.
Ankara istovremeno pokušava da izgladi poremećene odnose između mnogobrojnih palestinskih frakcija koje ne mogu da nađu zajednički jezik oko trajnog rešenja statusa svog naroda To pitanje je bilo na dnevnom redu i tokom nedavne posete predsednika palestinske uprave Mahmuda Abasa Ankari. On je najavio da će konačno posetiti Gazu kako bi se postigao kompromis između dve vodeće palestinske grupe ‒ militantnog Hamasa i umerenijeg Fataha koji kontroliše Zapadnu obalu.