Исламске земље покушавају да премосте међусобне разлике како би удруженим снагама извршиле притисак на Израел и зауставиле крвопролиће у Гази, али у овој фази то још неће ићи без трзавица пошто имају различите интересе у односима са Израелом и са његовим савезницима, пре свега са Америком. Анкара, која од првог дана подржава Хамас, предлаже хитно сазивање седнице Организације за исламску сарадњу (ОИЦ), која окупља 57 земаља.
„Муслиманске земље су још далеко од јединственог става према Гази, иако формално осуђују израелске нападе на Палестинце и позивају на прекид непријатељстава и отварање мировних преговора. То нејединство муслимана је највећа израелска предност у овом сукобу који је досад однео више од 40.000 живота”, истиче истанбулски „Сабах”, лист близак влади у Анкари.
То потврђује анализа стања у исламском свету: Египат и Јордан одраније имају мировне споразуме са Тел Авивом, Уједињени Арапски Емирати, Бахреин и Тунис су уз посредовање Вашингтона пре сукоба у Гази потписали Аварамов споразум о нормализацији односа са Израелом. Катар се позиционирао као посредник у сукобу између Тел Авива и Хамаса, али притом настоји да очува своју веома развијену економску сарадњу са Израелом, тврде турски аналитичари.
Пре сукоба у Гази Вашингтон је отворио процес нормализације односа између Ријада и Тел Авива, али је све обустављено после крвопролића у Гази. Престолонаследник Мухамед бин Салман је недавно изјавио да и даље намерава да нормализује односе са Израелом, али се „плаши да ће бити убијен”, открива „Политико”. Бриселски портал подсећа да је 1981. извршен атентат на египатског председника Анвара ел Садата, две године пошто је, под притиском Беле куће, нормализовао односе са Тел Авивом.
Иран (Хезболах) и Јемен (Хути) су, после сукоба у Гази, у неколико наврата одговорили Нетанјахуу нападима дроновима на циљеве у Израелу. „Ми више не можемо да останемо равнодушни према страдањима Палестинаца који су се нашли на удару снага Бенјамина Нетанјахуа”, кажу у Анкари. У Повељи ОИЦ као један од главних задатака те организације је наведено пружање помоћи Палестинцима како би се коначно изборили за стварање своје државе са источним Јерусалимом као главним градом.
Иако најновији прогон Палестинаца траје скоро годину дана, већина муслиманских земаља се углавном држи по страни како не би угрозиле своје интересе. Неке очигледно још не могу да се ослободе колонијалне прошлости и зависности, док друге имају „специјалне односе” са Америком и другим западним савезницима Тел Авива, које и даље имају главну реч у том делу света.
Анкара је недавно прекинула економску сарадњу са Израелом и сада позива исламске земље да следе њен пример како би изоловали владу у Тел Авиву.
„Једини корак који би зауставио израелски државни тероризам у Гази је стварање алијансе исламских држава”, истичу у турској влади, мада није јасно како би то зауставило садашње крвопролиће. Тај апел засад није наишао на одјек.
Ситуација у Гази је била на дневном реду и на недавном састанку Арапске лиге, који је одржан у Каиру. После нормализације односа са Египтом, Турска је први пут после једанаест година позвана да учествује у раду тог скупа 22 арапске земље. Шефови дипломатија чланица организације су осудили понашање Нетанјахуа, али су изостале конкретне заједничке акције. Турски министар спољних послова Хакан Фидан позвао је арапске земље да покажу солидарност и изврше притисак на међународну заједницу како би се зауставили ратни злочини у Гази.
Анкара истовремено покушава да изглади поремећене односе између многобројних палестинских фракција које не могу да нађу заједнички језик око трајног решења статуса свог народа То питање је било на дневном реду и током недавне посете председника палестинске управе Махмуда Абаса Анкари. Он је најавио да ће коначно посетити Газу како би се постигао компромис између две водеће палестинске групе ‒ милитантног Хамаса и умеренијег Фатаха који контролише Западну обалу.
