Na Marsu postoji ogroman, tečni vodeni okean, tvrdi se u novoj analizi podataka Nasine robotske sonde „Insajt“. Ta misija je pokrenuta 2018. godine. Cilj je bio da se zabeleži seizmička aktivnost na Crvenoj planeti i brzo je otkriveno da je Mars još uvek živ.
Ova nova analiza još jedan je od pokazatelja koji sugerišu da voda na Marsu nije isparila onda kada je ta planeta pre više milijardi godina izgubila svoju atmosferu, ili da je voda ograničena na polarne ledene kape. Međutim, pristup toj vodi praktično je nemoguć.
To nije površinski okean, jer se voda prostire kroz slojeve stena, počevši od najmanje 11 kilometara ispod površine planete.
Prema proračunima istraživača sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu i Berklija procenjuje se da među stenama ima toliko vode da bi ona mogla da prekrije planetu i da bi tada bila duboka dva kilometra.
Ali, ni na planeti Zemlji nema bušilice koja je sposobna da prodre 11 kilometara duboko. I zato ima malo nade da bi se takav podvig mogao postići na Marsu.
Seizmički podaci „Insajta“ iskorišćeni za otkrivanje vode
U nedostatku takve tehnologije za bušenje, naučnici su analizirali podatke o talasima kako bi razumeli sastav kore planete i materijala koji se nalazi unutra.
Te podatke prikupila je sonda „Insajt“ tokom svoje četvorogodišnje misije koja je okončana u decembru 2022.
Među podacima su bili i snimci tzv. „Marsovih zemljotresa“, ali i udara meteora koji izazivaju površinske potrese na toj planeti. A „Insajt“ je zabeležio brzinu kojom se seizmički talasi šire tokom takvih događaja.
Istraživačka grupa koristila je modele fizike stena da bi izračunala svojstva Marsove kore kada ti brzoputujući talasi prolaze kroz njih.
„Cilj je da povežemo ono što je unutar stene sa brzinom zvuka“, objasnio je Vašan Rajt, geofizičar sa Okeanografskog instituta Skrips iz San Dijega, koji je vodio analizu.
„Što je stena gušća, brže će u nju prodreti brzina zvuka. Ako dodate malo tečne vode, brzina će se povećati. Ako je razbijete, brzina će se smanjiti.“
Rajt i njegove kolege nisu u istraživanje ušli s očekivanjem da će ispod površine sigurno pronaći vodu u tečnom stanju. Očekivali su da će pronaći bilo koju količinu vode, od nula do 100 odsto, ili vodu koja se širi kroz slojeve stena.
Podaci sonde „Insajt“ sugerišu da se svaka voda na Marsu u njegovoj drevnoj prošlosti kretala ispod zemlje, nešto slično kao podzemne vode na Zemlji.
„Postoje duboka i dugotrajna pitanja o Marsu na koja nam ova studija pomaže da odgovorimo. Ona nam daje tragove o ciklusu kretanja vode na koji ljudi nisu uticali“, kaže Rajt.
Gde je voda, ima li života?
Rajtova grupa nije prva koja je utvrdila da postoji mogućnost da na Marsu ime vode u tečnom stanju.
Istraživači Kalifornijskog instituta za tehnologiju 2022. koristili su sondu Orbiter da proučavaju naslage soli na površini Marsa i procenili su da je voda tamo postojala sve do pre dve milijarde godina.
Studije severne polarne ledene kape Crvene planete takođe su sugerisale da bi ispod hladne površine mogla da postoji tečna voda. Ali je jedno nedavno istraživanje ukazalo da su u tim studijama moguće pogrešno interpretirana radarska merenja.
Pre deset godina, Nasine studije pokazale su da voda može povremeno da teče i na površini planete.
Sve ovo uzbuđuje naučnike koji još uvek tragaju za dokazima o životu na Marsu. Jer, kao i na Zemlji, tečna voda se smatra esencijalnim sastojkom koji omogućava životu da evoluira.
„Čini se da je voda neophodna za život“, kaže Rajt. „Ono što znamo o životu i vodi na Zemlji jeste da u dubini postoji život i to onaj koji preživljava u znatno ’surovijim’ uslovima nego onima na površini na Zemlji. Ako pronađete vodu u velikoj dubini, to ne znači automatski život, ali znači da za njega postoji mogućnost.“
Podaci iz studije objavljeni su u Proceedings of the National Academy of Sciences.
