Iranska vojna strategija i pripreme za potencijalni napad na Izrael uključuju niz ozbiljnih i dobro koordinisanih mera koje su nedavno izašle na videlo. Najnoviji podaci ukazuju na razvoj podzemnih baza i mobilnih lansera, što značajno povećava sposobnost Irana da izvede iznenadne i precizne udare.
Pre svega, izgradnja podzemnih baza pruža Iranu mogućnost skrivenog raspoređivanja balističkih raketa i drugih projektila. Ovi objekti su konstruisani tako da budu otporni na vazdušne napade, što znači da je izuzetno teško uništiti ih čak i uz najmodernije oružane sisteme. Mobilni lanseri, sa druge strane, omogućavaju brzo premeštanje i lansiranje raketa, što značajno otežava njihovo otkrivanje i neutralizaciju.
U kontekstu geopolitičkih tenzija, Iran je u više navrata naglašavao svoju sposobnost i spremnost da napadne Izrael u slučaju eskalacije konflikta. Korišćenje podzemnih baza za lansiranje raketa dugog dometa, kao i mobilnih platformi, daje Iranu taktičku prednost u eventualnom vojnom sukobu. Ova infrastruktura omogućava ne samo povećanje preciznosti napada, već i značajno smanjuje vreme potrebno za reakciju na potencijalne pretnje.
Iranska vojska se oslanja na brojne raketne sisteme uključujući „Shahab“, „Qiam“, i „Sejjil“. Ovi projektili imaju domet koji obuhvata celokupnu teritoriju Izraela, čime Iran može pogoditi ključne vojne i civilne ciljeve. Uz to, iranske bespilotne letelice i krstareći projektili mogu biti upotrebljeni za precizne udare na kritične infrastrukture.
Sa druge strane, Izrael poseduje napredne odbrambene sisteme kao što su „Iron Dome“, „David’s Sling“ i „Arrow“, koji su dizajnirani za presretanje i uništavanje različitih tipova projektila. Izraelska vojska (IDF) je takođe jedna od najsposobnijih u regionu, sa snažnom vazdušnom komponentom koja uključuje avione „F-35“ i „F-16“, kao i visoko obučene specijalne jedinice. Potencijalni sukob između Irana i Izraela imao bi značajne globalne implikacije. Prvo, nestabilnost u regionu mogla bi uticati na svetske cene nafte, s obzirom na važnost Persijskog zaliva kao ključnog tranzitnog puta za naftu. Drugo, konflikt bi mogao uključiti i druge zemlje, direktno ili indirektno. Saveznici Izraela, pre svega Sjedinjene Američke Države, mogli bi se naći u poziciji da pruže vojnu i logističku podršku, što bi dovelo do eskalacije sukoba.
Uz to, povećana nestabilnost mogla bi ohrabriti i druge regionalne aktere, kao što su Hezbolah u Libanu ili Hamas u Gazi, da povećaju svoje aktivnosti protiv Izraela. Ovo bi dodatno komplikovalo bezbednosnu situaciju i moglo bi rezultirati širenjem konflikta preko granica.
Hezbolah, podržan od strane Irana, poseduje značajnu vojnu moć sa više od 130.000 raketa i projektila koji mogu dostići gotovo svaku tačku u Izraelu. Izrael je u više navrata sprovodio vazdušne udare na skladišta oružja i konvoje u Siriji koji su bili namenjeni Hezbolahu. Operacije su često usmerene na onemogućavanje transfera naprednih oružanih sistema iz Irana u Liban. Hezbolah koristi asimetričnu vojnu taktiku, uključujući gerilsko ratovanje i upotrebu raketa dugog dometa, što zahteva visok stepen pripravnosti i fleksibilnosti od strane izraelskih snaga.
Na jugozapadnom frontu, sukobi sa Hutima, iranski podržanim pobunjenicima u Jemenu, postali su relevantni zbog njihovih mogućnosti da izvedu napade na izraelske saveznike i interese u regionu. Huti poseduju bespilotne letelice i balističke rakete koje su koristili u napadima na Saudijsku Arabiju i druge zemlje u Persijskom zalivu. Iako sukobi nisu direktni, potencijal za Huti napad na izraelske interese zahteva operativnu pripravnost i koordinaciju sa saveznicima.
Sukobi na svim ovim frontovima uključuju hiljade vojnika. Izraelske odbrambene snage su rasporedile značajan broj trupa, uključujući elitne jedinice i specijalne snage. Hamas i Hezbolah takođe mobilišu velike brojeve borbenih jedinica, uključujući regularne i rezervne snage. Situacija je dodatno komplikovana prisustvom civila u borbenim zonama, što značajno utiče na dinamiku sukoba i postavlja izazove u pogledu humanitarnog prava i izbegavanja civilnih žrtava.
Očekuje se da će vojni sukobi potrajati, s obzirom na duboke političke i ideološke razlike između aktera. Trenutno nema jasnih indikacija o brzom okončanju neprijateljstava, iako se sporadični pokušaji medijacije i diplomatskih pregovora nastavljaju. Međunarodni akteri, uključujući Sjedinjene Američke Države i Ujedinjene nacije, pozivaju na deeskalaciju i traže mirno rešenje, ali sukobljene strane ostaju nepopustljive u svojim pozicijama
Na kraju, međunarodna zajednica će morati da reaguje na humanitarne posledice takvog sukoba, uključujući potencijalne izbegličke krize i narušavanje ljudskih prava.
U zaključku, iranske pripreme za mogući napad na Izrael predstavljaju kompleksnu i ozbiljnu pretnju koja zahteva adekvatan odgovor i strateško planiranje. Ukoliko dođe do konflikta, biće to sukob u kome će visoka tehnologija i napredna vojna taktika igrati ključnu ulogu, a posledice će osetiti ceo svet.
