Иранска војна стратегија и припреме за потенцијални напад на Израел укључују низ озбиљних и добро координисаних мера које су недавно изашле на видело. Најновији подаци указују на развој подземних база и мобилних лансера, што значајно повећава способност Ирана да изведе изненадне и прецизне ударе.
Пре свега, изградња подземних база пружа Ирану могућност скривеног распоређивања балистичких ракета и других пројектила. Ови објекти су конструисани тако да буду отпорни на ваздушне нападе, што значи да је изузетно тешко уништити их чак и уз најмодерније оружане системе. Мобилни лансери, са друге стране, омогућавају брзо премештање и лансирање ракета, што значајно отежава њихово откривање и неутрализацију.
У контексту геополитичких тензија, Иран је у више наврата наглашавао своју способност и спремност да нападне Израел у случају ескалације конфликта. Коришћење подземних база за лансирање ракета дугог домета, као и мобилних платформи, даје Ирану тактичку предност у евентуалном војном сукобу. Ова инфраструктура омогућава не само повећање прецизности напада, већ и значајно смањује време потребно за реакцију на потенцијалне претње.
Иранска војска се ослања на бројне ракетне системе укључујући „Shahab“, „Qiam“, и „Sejjil“. Ови пројектили имају домет који обухвата целокупну територију Израела, чиме Иран може погодити кључне војне и цивилне циљеве. Уз то, иранске беспилотне летелице и крстарећи пројектили могу бити употребљени за прецизне ударе на критичне инфраструктуре.
Са друге стране, Израел поседује напредне одбрамбене системе као што су „Iron Dome“, „David’s Sling“ и „Arrow“, који су дизајнирани за пресретање и уништавање различитих типова пројектила. Израелска војска (IDF) је такође једна од најспособнијих у региону, са снажном ваздушном компонентом која укључује авионе „F-35“ и „F-16“, као и високо обучене специјалне јединице. Потенцијални сукоб између Ирана и Израела имао би значајне глобалне импликације. Прво, нестабилност у региону могла би утицати на светске цене нафте, с обзиром на важност Персијског залива као кључног транзитног пута за нафту. Друго, конфликт би могао укључити и друге земље, директно или индиректно. Савезници Израела, пре свега Сједињене Америчке Државе, могли би се наћи у позицији да пруже војну и логистичку подршку, што би довело до ескалације сукоба.
Уз то, повећана нестабилност могла би охрабрити и друге регионалне актере, као што су Хезболах у Либану или Хамас у Гази, да повећају своје активности против Израела. Ово би додатно компликовало безбедносну ситуацију и могло би резултирати ширењем конфликта преко граница.
Хезболах, подржан од стране Ирана, поседује значајну војну моћ са више од 130.000 ракета и пројектила који могу достићи готово сваку тачку у Израелу. Израел је у више наврата спроводио ваздушне ударе на складишта оружја и конвоје у Сирији који су били намењени Хезболаху. Операције су често усмерене на онемогућавање трансфера напредних оружаних система из Ирана у Либан. Хезболах користи асиметричну војну тактику, укључујући герилско ратовање и употребу ракета дугог домета, што захтева висок степен приправности и флексибилности од стране израелских снага.
На југозападном фронту, сукоби са Хутима, ирански подржаним побуњеницима у Јемену, постали су релевантни због њихових могућности да изведу нападе на израелске савезнике и интересе у региону. Хути поседују беспилотне летелице и балистичке ракете које су користили у нападима на Саудијску Арабију и друге земље у Персијском заливу. Иако сукоби нису директни, потенцијал за Хути напад на израелске интересе захтева оперативну приправност и координацију са савезницима.
Сукоби на свим овим фронтовима укључују хиљаде војника. Израелске одбрамбене снаге су распоредиле значајан број трупа, укључујући елитне јединице и специјалне снаге. Хамас и Хезболах такође мобилишу велике бројеве борбених јединица, укључујући регуларне и резервне снаге. Ситуација је додатно компликована присуством цивила у борбеним зонама, што значајно утиче на динамику сукоба и поставља изазове у погледу хуманитарног права и избегавања цивилних жртава.
Очекује се да ће војни сукоби потрајати, с обзиром на дубоке политичке и идеолошке разлике између актера. Тренутно нема јасних индикација о брзом окончању непријатељстава, иако се спорадични покушаји медијације и дипломатских преговора настављају. Међународни актери, укључујући Сједињене Америчке Државе и Уједињене нације, позивају на деескалацију и траже мирно решење, али сукобљене стране остају непопустљиве у својим позицијама
На крају, међународна заједница ће морати да реагује на хуманитарне последице таквог сукоба, укључујући потенцијалне избегличке кризе и нарушавање људских права.
У закључку, иранске припреме за могући напад на Израел представљају комплексну и озбиљну претњу која захтева адекватан одговор и стратешко планирање. Уколико дође до конфликта, биће то сукоб у коме ће висока технологија и напредна војна тактика играти кључну улогу, а последице ће осетити цео свет.
