Čitav dvadeseti vek je bio vek stradanja, vek patnje. Svako srpsko stratište jeste povezano, svaka rana je duboka. Vrhunac pakla jeste bilo stvaranje i postojanje NDH, a nastavak genocida usled zaborava je zločinačka akcija „Oluja“. Mile Budak autor ustaškog plana za srpsko stanovništvo „jednu trećinu ubiti, drugu proterati, a treću pohrvatiti (pokatoličiti)“, nije ni svestan koliko mu se ostvarila strategija. Kolone izbeglica iz Oluje su kolone potomaka onih koji nisu svirepo ubijeni u Jasenovcu. Sem valute, himne dve hrvatske države vezuje i genocidna politika u kojoj su nastali i u kojoj su izvršili konačno etničko čišćenje.
Postoje izveštaji da su se nacisti zgražavali nad metodama ubijanja ustaša. Takmičenja u klanju, inovatnivni metodi ubijanja bolesnih, žena i dece postala su odlika koje se ni danas njihovi potomci ne stide. Ideje Ante Starčevića koje je Ante Pavelić obogatio idejama hrvatskog nacionalizma su se otelotvorile u najmonstruozniju klanicu poznatu našoj civilizaciji, a koliko je duboko ukorenjen taj fenomen nam svedoči i danas javno propagiranje tih elemenata u etnički čistoj Hrvatskoj državi. O kakvoj se kolgomeratu javi i kako će se zahvaliti Srbima za slobodu koju su im podarili nakon Prvog svetskog rata najbolje je govorio Jovan Dučić stihovima „S tuđinskom si kamom puzio po blatu, S krvološtvom zvera, pogane hijene, Da bi mučki udar s leđa dao Bratu, I ubio porod u utrobi žene. Još bezbrojna groblja zatravio nisi, A krvavu kamu u nedrima skrivaš, Sa vešala starih novi konop visi, U sumraku uma novog gazdu snivaš.“ Čitava Nezavisna Država Hrvatska je bila logor za naš narod. Samo neki od brojnih i velikih stratišta su Jasenovac, Stara Gradiška, Stupačinovo Logor na ostrvu Pagu, sastojao se iz dva dela: logor Slana i logor Metajna, Đakovo, Gospić, Jadovno, Caprag, Lepoglava, Danica u Koprivnici, Kerestinec, Kruščica – kraj Travnika, logor blizu Zlatara (u hrv. Zagorju), uglavnom za žene i decu, Jastrebarsko logor za decu, Vila Luburić, dečji logor u Livnu i Donja Gradina i mnogi brojni. NDH je izmislila i posedovala logore za decu, one koje nisu prekrstili i od njih napravili nove Janjičare njih su najsvirepije moguće poklali i satrali im poreklo i potomstvo. Jasenovac je jedini koncentracioni logor za masovno istrebljenje u zabeleženoj istoriji iz kog su se oslobodili sami logoraši. Proboj je odlučen iz najvećeg očaja, oko 600 logoraša je krenulo, a samo 117 preživelo proboj. Nezapamćen zločin Srbi su zaboravili i zbratimili su se sa svojim dželatima.
U ime Jugoslavije pod komandom Josipa Broza Tita zaboravili smo naše jame, naša stratišta, pepeo smo prosuli po krvi predaka i tako osigurali da se prolije i krv potomaka. Onaj ko nakon Jasenovca zaspe na Titovoj klupi, budi ga Oluja. MASPOK, ali i stalno tinjanje ustaštva najavilo je nova stradanja. Jasenovac je postao ogledalo savremene Hrvatske države, zato se i desila Oluja. Kame žedne krvi su se ponovo pokrenule svoju zločinačku mašineriju. Srbi su pružali otpor, ali kao i 10. aprila 1941. godine tako je i sada Zapadni svet opet bio na strani dželata. Potomci logoraša su proterani sa svoga vekovnog ognjišta. Da se ne bi ponovili Jasenovac i Oluja, bitno je da se sećamo, da pamtimo i da sebe opominjemo.
Pogledajte čitav dokumentarac:
