Na južnim padinama Fruške gore vaskrsava svetinja koju je osnovao kralj Dragutin Nemanjić – manastir Bešenovo. Nalazio se na teritoriji NDH, ustaše su ga opljačkale, a Nemci bombama sravnili sa zemljom. Osam decenija kasnije zadužbina sremskog kralja ponovo se uzdiže ka nebu. Na njenom vrhu, kupoli hrama koji se oblaže kamenom. „Pazi gde staješ, drži se, dobro se drži, ne gledaj dole“, kaže nam vajar Rajko Blažić dok se merdevinama, pa preko skela, penjemo na vrh crkve koju je Dragutin posvetio zaštitinicima svete loze, arhangelima Mihailu i Gavrilu.
Penjemo se na kupolu hrama koji će biti obložen belim kamenom kako bi smo iz najboljeg ugla videli prelepu zadužbinu, obnovljeno zdanje manastira.
Penjemo se i da bi gledaoci i čitaoci mogli da vide svaki detalj kojim je ovaj profesor Akademije SPC za umetnost i konservaciju ukrasio kupolu novog hrama izgrađenog u srpsko – vizanntijskom stilu.
Na vrh kupole Blažić je stavio orla, zlatni grb Nemanjića. Svaki ukras ima simboliku i svi su međusobno povezani.
„Taj orao je i u Ljubostinji na odeždama carice Milice i kneza Lazara. Ima ga u Hilandaru, Lazarici. Njega smo uzeli, jer sve ima svoj smisao, dvoglavi orao predstavlja nekog ko gleda na dve strane, osmatra, a najvažnije, on predstavlja dvostruku prirodu Gospoda Isusa Hrista, božansku i ljudsku“, objašnjava umetnik.
Ispod orla još jedna poznat detalj, stilizovani paunovi koji predstavljaju narod božiji u Carstvu nebeskom.
„Posle dole idu ornamenti perunike, ona je cvet koji ima tri lista na gornjoj strani i tri na donjoj. Ovde su četiri, stavio sam ih u oblik krsta, taj cvet predstavlja dostojanstvo gospodara i tako je sve povezano, sa dvoglavim orlom i Gospodom Hristom“.
Obnovu nadgleda Sveti arhangel Mihajlo
Obnova hrama pokrenuta je odlukom episkopa sremskog Vasilija 2012. godine. U manastir je došao iguman, arhimandrit Arsenije Matić, cenjeni profesor Bogoslovije u Sremskim Karlovcima.
On je Blažiću poverio ovaj važan posao, nako što je u vreme korone u istom belom kamenu uradio ikonostas, časnu trpezu i gornje mesto. Ikonostas je iz komada, sa ručno klesanom svedenom plastikom.
Divimo se detaljima. Na tronu u oltaru, na gornjem mestu, prelepa ikona Svetog arhangela Mihajla. To je jedina sačuvana ikona iz prethodog hrama koji su Nemci po nagovoru ustaša srušili.
„Nije bez razloga ikona ostala, on nas čuva i nadgleda obnovu“, šapuće nam jedna meštanka Bešenova koja je došla da zapali sveću.
Pod teretom odgovornosti što radi ovako važan posao koji ostaje za generacije iza nas naš sagovornik bio je nekoliko puta. Posebno radeći ćivot Svetog Save u Mileševi. Kaže da je taj njegov rad videlo sigurno nekoliko miliona Srba za 22 godine, niko se nije požalio.
Ikone u ikonostasu radila je njegova nekadašnja studentkinja Mirjana Nanut, koja je radila i ćivot Svetog kralja Vladislava u Mileševi.
Biće, naravno, cela crkva oslikana, ali kad se završi oblaganje kamenom. Blažić preko Sputnjika poziva narod da priloži, kako bi sve bilo kako treba, da, kaže, ostavi nešto trajno.
„Jedan je došao da priloži, dao je nešto novca, kaže, sve će to đavo da odnese, hoću da imam to ovde. Pozivam ljude da dođu u Bešenovo i pomognu izgradnju. Tako pomognu i sebi, porodici. Kad jednog dana dođu moja tri sina sa njihovim sinovima, reći će, ovo je moj deda radio. Ne treba im ništa više da bi se vaspitali u budućnosti“.
Iako je pozvan da radi za novac, naš sagovornik rad i talenat prilaže. Bez nadoknade je uradio mnogo spomenika, pa i ćivote Svetog Save i Svetog patrijarha Maksima u Pećkoj patrijaršiji.
Da damo, ali da nas ne teraju
Iguman Arsenije ne želi pred kamere. Ovaj profesor Novog zaveta smatra da dela treba da govore. Letnji raspust u Karlovačkoj bogosloviji koristi da uradi što više za manastir.
Osmislio je i kako ubuduće može da bude posećen, ali i da se delimično finansira. U jednom delu konaka su posebe sobe za terapiju najlepšim zvukom Fruške gore, zvukom pčela.
„On planira da ljudi dođu ovde da se leče. Mi smo svi „bolesnici“ koji u ovaj mir dolazimo da lečimo dušu„, dodaje vajar. Blažić poziva i svoje kolege da pomogu obnovu Bešenova:
„Mogu da pomognu radom, da dođu, borave u miru i oslikavaju crkvu kad za to dođe vreme. Svima bih preporučio da nađu meru, koliko možeš da daš manastiru, crkvi, državi. Moramo da damo državi nešto. Suvišak daješ svojoj otadžbini, ona ne može da napreduje ako ja radim samo koliko sam plaćen. Moramo da damo malo više, ne da nas teraju, moramo sami“.
Za oblaganje hrama Svetih Arhangela potrebno je oko 40 tona kamena, koji se doprema iz rudnika sa granice Makedonije i Bugarske.
Iguman se nada da će sve biti završeno prilozima vernika, a glavni majstor da će biti konzervirana i kamp kućica u kojoj je iguman, još uvek jedini monah ove svetinje, spavao dok nije izgrađen prvi objekat novog manastira.
