На јужним падинама Фрушке горе васкрсава светиња коју је основао краљ Драгутин Немањић – манастир Бешеново. Налазио се на територији НДХ, усташе су га опљачкале, а Немци бомбама сравнили са земљом. Осам деценија касније задужбина сремског краља поново се уздиже ка небу. На њеном врху, куполи храма који се облаже каменом. „Пази где стајеш, држи се, добро се држи, не гледај доле“, каже нам вајар Рајко Блажић док се мердевинама, па преко скела, пењемо на врх цркве коју је Драгутин посветио заштитиницима свете лозе, архангелима Михаилу и Гаврилу.
Пењемо се на куполу храма који ће бити обложен белим каменом како би смо из најбољег угла видели прелепу задужбину, обновљено здање манастира.
Пењемо се и да би гледаоци и читаоци могли да виде сваки детаљ којим је овај професор Академије СПЦ за уметност и консервацију украсио куполу новог храма изграђеног у српско – визаннтијском стилу.
На врх куполе Блажић је ставио орла, златни грб Немањића. Сваки украс има симболику и сви су међусобно повезани.
„Тај орао је и у Љубостињи на одеждама царице Милице и кнеза Лазара. Има га у Хиландару, Лазарици. Њега смо узели, јер све има свој смисао, двоглави орао представља неког ко гледа на две стране, осматра, а најважније, он представља двоструку природу Господа Исуса Христа, божанску и људску“, објашњава уметник.
Испод орла још једна познат детаљ, стилизовани паунови који представљају народ божији у Царству небеском.
„После доле иду орнаменти перунике, она је цвет који има три листа на горњој страни и три на доњој. Овде су четири, ставио сам их у облик крста, тај цвет представља достојанство господара и тако је све повезано, са двоглавим орлом и Господом Христом“.
Обнову надгледа Свети архангел Михајло
Обнова храма покренута је одлуком епископа сремског Василија 2012. године. У манастир је дошао игуман, архимандрит Арсеније Матић, цењени професор Богословије у Сремским Карловцима.
Он је Блажићу поверио овај важан посао, нако што је у време короне у истом белом камену урадио иконостас, часну трпезу и горње место. Иконостас је из комада, са ручно клесаном сведеном пластиком.
Дивимо се детаљима. На трону у олтару, на горњем месту, прелепа икона Светог архангела Михајла. То је једина сачувана икона из претходог храма који су Немци по наговору усташа срушили.
„Није без разлога икона остала, он нас чува и надгледа обнову“, шапуће нам једна мештанка Бешенова која је дошла да запали свећу.
Под теретом одговорности што ради овако важан посао који остаје за генерације иза нас наш саговорник био је неколико пута. Посебно радећи ћивот Светог Саве у Милешеви. Каже да је тај његов рад видело сигурно неколико милиона Срба за 22 године, нико се није пожалио.
Иконе у иконостасу радила је његова некадашња студенткиња Мирјана Нанут, која је радила и ћивот Светог краља Владислава у Милешеви.
Биће, наравно, цела црква осликана, али кад се заврши облагање каменом. Блажић преко Спутњика позива народ да приложи, како би све било како треба, да, каже, остави нешто трајно.
„Један је дошао да приложи, дао је нешто новца, каже, све ће то ђаво да однесе, хоћу да имам то овде. Позивам људе да дођу у Бешеново и помогну изградњу. Тако помогну и себи, породици. Кад једног дана дођу моја три сина са њиховим синовима, рећи ће, ово је мој деда радио. Не треба им ништа више да би се васпитали у будућности“.
Иако је позван да ради за новац, наш саговорник рад и таленат прилаже. Без надокнаде је урадио много споменика, па и ћивоте Светог Саве и Светог патријарха Максима у Пећкој патријаршији.
Да дамо, али да нас не терају
Игуман Арсеније не жели пред камере. Овај професор Новог завета сматра да дела треба да говоре. Летњи распуст у Карловачкој богословији користи да уради што више за манастир.
Осмислио је и како убудуће може да буде посећен, али и да се делимично финансира. У једном делу конака су посебе собе за терапију најлепшим звуком Фрушке горе, звуком пчела.
„Он планира да људи дођу овде да се лече. Ми смо сви „болесници“ који у овај мир долазимо да лечимо душу„, додаје вајар. Блажић позива и своје колеге да помогу обнову Бешенова:
„Могу да помогну радом, да дођу, бораве у миру и осликавају цркву кад за то дође време. Свима бих препоручио да нађу меру, колико можеш да даш манастиру, цркви, држави. Морамо да дамо држави нешто. Сувишак дајеш својој отаџбини, она не може да напредује ако ја радим само колико сам плаћен. Морамо да дамо мало више, не да нас терају, морамо сами“.
За облагање храма Светих Архангела потребно је око 40 тона камена, који се допрема из рудника са границе Македоније и Бугарске.
Игуман се нада да ће све бити завршено прилозима верника, а главни мајстор да ће бити конзервирана и камп кућица у којој је игуман, још увек једини монах ове светиње, спавао док није изграђен први објекат новог манастира.
