Renesansni umetnik u čemernoj stvarnosti, čovek koji je od života pravio magiju, šarmantan i neodoljiv čak i kada greši, slikar, pesnik, reditelj, buntovnik i boem. Sve su ovo sećanja najbližih na pesnika Miroslava Mike Antića.
Pisao je tako da svako razume šta je hteo da kaže, ocenjuje Pero Zubac, književnik i Antićev bliski prijatelj.
Kroz teme detinjstva, Antić je prijemčivo i otvoreno pisao o životu, kaže Mina Đurić, docent na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.
„Uvek je buntovno i boemski gradio viđenje sveta van literarnih normi vremena. U razgovoru sa drugima poetizovao je svakodnevne teme, a metaforama stvarao čudesno, večno i metafizički“, dodaje Đurićeva.
Poetički blizak Branku Miljkoviću, Stevanu Raičkoviću i Desanki Maksimović, ovaj pesnik ravnice, kako ga Đurić opisuje, ostaje „večiti sagovornik detinjstva, mladosti i svakog drugog doba.“
Pored brojnih priznanja, Mina Đurić smatra da je najbolja nagrada „što se od najranijeg detinjstva, preko školskog programa do drugih prilika čitaju i pamte njegove pesme – Plavi čuperak, Besmrtna pesma, Šašava pesma.“
Plavi čuperak – ljubavne pesme za tinejdždžere, ali i odrasle
Objavljena sredinom 1960-ih godina, ova zbirka pesama smatra se njegovim najpoznatijim delom.
Opisivali su je kao skup ljubavnih pesama namenjenih dečacima i devojčicama koji tek ulaze u pubertetski period.
Pesma Plavi čuperak po kojoj je zbirka nazvana, uvela je Jelenu Smiljanić iz Čačka u svet Antićeve lirike.
„Sećam se da mi je tada bilo žao što nemam plavu kosu, pa da i meni neko zaljubljenim Mikinim rečima posveti te stihove. Gotovo je nemoguće da ne probudi čak i ona najskrivenija osećanja – od najnežnijih ljubavi do najveće sete“, kaže Smiljanić.
Čiji je plavi čuperak?
Kome su, zapravo, posvećeni stihovi pesama koje su se našle u lektiri za 7. razred osnovne škole?
Nemanja Rotar, Antićev rođak, kaže da je samo njegova majka, Antićeva sestra, u to vreme znala sve pesnikove tajne.
Iako se Antić tri puta ženio, imao je „prijateljski i čudnovat odnos“ do kraja života sa prvom suprugom, koja se posle razvoda preselila u Beograd, otkriva.
„Mika je, dolazeći u Beograd, pisao određene stihove koje joj je ostavljao u jednom parku, u jednom drvetu“, priča.
Kada je skupila mnoštvo pesama i pisama, upitala ga je zašto ih ne objavi.
„Tako je nastao Plavi čuperak – skup stihova i ljubavnih razmišljanja koje je delio sa ženom sa kojom je intelektualno bio povezan“, objašnjava Rotar.
Ko je Miroslav Mika Antić?
Rođen je 14. marta 1932. u Mokrinu. Studirao je slavistiku – češki i ruski jezik, na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle studija, radio je kao novinar u listu Dnevnik.
Bio je glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam, i dečijeg časopisa Neven Čika Jova Zmaj.
Dobitnik je brojnih nagrada, između ostalih, Nevenove, Sterijinog pozorišta i Zlatne arene za filmski scenario.
Neka od najznačajnijih Antićevih dela su Ispričano za proljeća, Plavo nebo, Roždestvo tvoje, Koncert za 1001 bubanj, Garavi sokak, kao i knjiga za decu Plavi čuperak, Šašava knjiga iPosljednja bajka.
Režirao je filmove Doručak sa đavolom, Sveti pesak, Široko je lišće, Strašan lav.
Preminuo je na današnji dan 1986. godine u Novom Sadu.
