U danima neposredno pred Vaskrs članovi grupe Beogradski sindikat su boravili na Kosovu i Metohiji kako bi sa ekipom kamermana i prijatelja snimili spot za pesmu ,„Geto“ koju pevaju zajedno sa Pavlinom Radovanović iz Orahovca.
Pošto je najveći deo spota sniman u Orahovcu, a ekipa je bila smeštena u Velikoj Hoči, novinari iz redakcije Iskra (svetla strana sveta) razgovarali su sa dvojicom članova Beogradskog sindikata: Feđom Dimovićem i Boškom Ćirkovićem.
Feđa je za početak rekao da ideja za snimanje spota za pesmu Geto postoji već duže vreme ali su zbog obaveza njihovih i Pavlininih tek sada uspeli da dođu:
Bog je sve namestio da u ovom trenutku budemo sa vama na Kosovu i Metohiji.
Kako je bilo snimati pesmu „Geto“ u getu?
Feđa: Bilo je emotivno. Predivni ljudi i sve ovo što se izdešavalo tokom ovih dana je nešto što će mi ostati kao uspomena za čitav život. Onda isto brat Jovan Džej koji nas je dočekao, kod koga smo spavali u Velikoj Hoči, onda vi ovde u Orahovcu koji ste nam otvorili kapije svojih rajskih bašta da tu provedemo divne trenutke…
Tu su i posete svetinjama… mogao bih do sutra da nabrajam sve te utiske … razgovor sa vladikom Ilarionom u porti Pećke Patrijaršije, snimanje u Prizrenu, Dragancu… Potrudili smo se maksimalno, bilo je dosta radno, dosta smo snimali, sa dobrom ekipom u predivnom druženju.
A onda ta emocija koja je tu, nadam se da ćete videti kada taj spot izađe. Kosovo i Metohija je jedno posebno mesto i želja je da kroz tu pesmu prenesemo svim ljudima ne samo u Beogradu nego i šire koji nisu imali želje i prilike da dođu ovde, da je to što moraju da urade od života i mi ih pozivamo tom pesmom i tim spotom i svakim našim javnim nastupom i delovanjem da to učini što pre.
„Mladost je ono što će spasiti KiM i ovaj grad“
U Orahovcu vas je dočekala Pavlina koja je sa vama i u pesmi u spotu, ali i njeni drugari?
Feđa: Da, tako je. Mladost je ono što će spasiti Kosovo i Metohiju i ovaj narod. Kad vidite toliku količinu dece da ovde žive, da se rađaju, to je neka naša mala pobeda.
Možda ne možemo da dobijemo sve te bitke koje su veoma teške i koje vrlo često ne zavise od nas nego od spoljnih faktora, ali kad vidite ovu decu i kako se oni igraju i ono što je meni najvažnije generalno ljudi ovde žive, veseli su, ne kukaju, za razliku od nas Beograđana kojima stalno smeta nešto, nije nam po meri, a imamo sve u životu i mislimo ovde će ljudi da se nešto žale ( mi to znamo jer nismo prvi put).
Ljudi koli ljudi koji dođu sa strane prvi put se suoče sa nečim potpuno drugačijim
Suoče se sa optimističkim pogledom na svet, sa pozitivnom energijom, sa prisustvom Svetoga Duha i onda oni koji su došli sa strane, koji su došli da donesu neku utehu, oni zapravo ovde dobiju utehu.
U poslednje vreme puno ljudi dolazi na Kosovo i Metohiju, neki su, tako se namestilo, učestvovali u snimanju spota, a bili ste i u Dečanima na onoj veličanstvenoj liturgiji na kojoj je bilo preko 600 vernika?
Boško: To stvarno rečima ne može da se opiše. To je radost, u najizvornijem sadržaju te reči. Ne samo količina ljudi nego i to mesto na kome se nalazi, gde smo se susreli. Ja sam sreo neke prijatelje iz Pančeva, i Beograda i raznih drugih mesta. Obradovao sam se. Tu su bili prijatelji iz Pančeva koji su nedavno dobili ćerku i doveli je da se pokloni Svetom Kralju i to je veličanstven događaji bio.
Suština celog ovog putovanja nije klasično snimanje spota u smislu kao postavljanje svetla do pravljenja nekih idealnih uslova ( uslovi su sve samo ne idealni to su veštački uslovi), ovo je bio pokušaj da se uhvati i u tim nekim ljudima koji u tom momentu nisu bili na tom mestu, što praktično ne može da se uradi, da im se približi taj doživljaj, taj događaj i ja se nadam da ćemo to uspeti. Biti tada na tom mestu, na toj liturgiji, sa tom količinom mladih ljudi je pre svega nešto izuzetno, nešto što ćemo stvarno zapamtiti za ceo život.
Boško, Feđa je spomenuo da ste bili i u Pećkoj Patrijaršiji?
Boško: Nismo u Pećkoj Patrijaršiji bili na nekom bogosluženju već samo da se poklonimo svetinjama i da uhvatimo kadrove hrama i kao slučajno se potrefilo da smo uhvatili i vladiku Ilariona u momentu između završetka bogosluženja i odlaska dalje, u jedinom slobodnom momentu koji je imao, da sednemo, da popričamo sa njim. I to je bilo idealno, bilo je stvarno, nije namontirano i to je bio doživljaj veličanstven.
Poruka pesme „Geto“
I vama, koji radite ovakve stvari za druge ljude treba energija, da biste na pravi način preneli taj doživljaj?
Boško: Poruka ove pesme je da se prenese poenta ljudima, da čuju ,,dođi vidi i zbog sebe doživi: „Mi smo uopšte pokušali to da prenesemo, morali smo da dođemo tu, da doživimo i to je jednostavno poziv za sve ljude da dođu, da dožive. To više nije stvar vere, ja to znam, da kad budu došli da će poželeti da prenesu sledećim ljudima.
To je čini mi se najbolji način borbe u ovom momentu, da Kosovo i Metohija budu naši, srpski i dalje i zauvek, da mi dolazimo ovde, da se susrećemo sa ljudima koji žive ovde, da punimo hramove, crkve, svetinje, ako treba o velikim praznicima, a bilo bi lepo i drugim danima. I te svetinje će biti naše dok smo mi u tim svetinjama. A ako mi ne budemo u njima, može UNESKO da raspolaže sa njima kako hoće.“
Feđa, vi ste dolazili i porodično na poklonička putovanja i ovako sa grupom nastupali. Da li se nešto promenilo od vaših prvih dolazaka pa do danas?
Feđa: Primetili smo da se ovde nešto nekontrolisano gradi, neki blokovi, tržni centri, nešto što ima sličnosti sa nečim što se dešava i u Beogradu i u centralnoj Srbiji, što nije ništa novo. Ali, ja primećujem da postoji doza nekog optimizma kod ljudi koji je sve veći i veći u tom smislu da ljudi koji su ovde ostali su odlučili da ovde ostanu i naprave život u kojem će uživati, naći neku radost u smislu da shvate šta je život u smislu ideš na Šaru na skijanje, baviš se sportom, imaš neki posao, imaš prijatelje, družiš se, to je ono što mi se sviđa.
Rekao sam dok smo pili ,,pa vi ovde baš dobro živite,, koliko god to zvučalo dvosmisleno jer znamo šta se dešava. Imao sam situaciju na primer dok sam tražio neke lokacije za spot zalutao sam u pogrešnu ulicu, pa mi je Pavka rekla da se vratim nazad.
Znači da to može da doživi neko kao provokaciju, da napravim vama, a ne daj Bože, neku štetu nepromišljenim nekim svojim gestom. Ja sam slobodan čovek koji je navikao da se svuda kreće bez straha, ali ako izuzmemo tu situaciju, da se prošetate, provozate kolima vidite tri planine čiji su vrhovi pod snegom vinograde i da shvatite kolko je život lep.
Beogradski sindikat je u nekim pesmama obuhvato stradanje Srba od Jasenovca do Kosova i Metohije. Da kažete nešto i o pesmi ,,Teci reko,, koja prikazuje stradanje na jednom drugom delu nekada naše zemlje?
Feđa: I pesmu ,,Teci reko,, izvodimo sa Pavlinom. To je tema koju smo hteli odavno da obradimo i to je nešto što je za nas bio najteži zadatak.
Imajući u vidu težinu genocida nad Srbima u Hrvatskoj i da to treba u nekoj ograničenoj formi hip-hop pesme dočarati na pravi način, a da to ne bude ni previše teško, ni da bude morbidno, da ima neki pozitivan kraj, koliko god ta tema delovala da nema ništa pozitivno u njoj, na kraju mislim da smo uspeli.
Dugo smo o tome razmišljali i edukovali se i na kraju smo snimali spot i, nije slučajno, su se sve neke kockice složile. Bog je sve lepo složio našli smo pravu muziku. Uspeli smo od glamočkog kola, koji je simbolika sama po sebi. Jer kako je nastalo kolo? Tako što je naš narod u toj Herceg Bosni iz tog Glamočkog kraja, odakle moja majka vodi poreklo, napravio kolo bez muzike da ga u tom trenutku Turci ne bi čuli da se vesele, da ne bi stradali zbog toga.
To je kolo koje je Uneskova kulturna baština i jedinstveno samo po sebi kao takvo i od toga da napravimo muziku i da se nekako javi taj refren koji je zaista upečatljiv, gde smo rekli „ovo Pavka treba da peva“. Ja sam poslao Pavki i sećam se snimio sam neki kao vois gde ja pevam kao promukli gavran, šaljem njoj preko Instagrama i ona da li Coka ili ko je držao telefon dok je ona pevala i vraća meni da ja čujem Pavku i to je to, to je pesma.
Onda smo sedeli u studiju, napisali sve i to je faza broj jedan. Pesma je sama po sebi bila dobra, onda se izdvojila kada smo objavili album. Onda smo hteli da snimamo i spot i Bog je hteo poslao reditelja Hadži Aleksandra Đurovića, koji je snimao film o Svetoj Petki.
Ja sam zapravo video njegov kratak film o Jasenovcu(crno-beli) koji se zove Đurđevak crveni, film koji na jedan simboličan način bez krvi, bez tragičnih scena mnogo jače prikazuje delić tog genocida iz Nezavisne države Hrvatske.
Njega smo kontaktirali i on je režirao i napravio spot koji je najbolji od svih koje smo do sada snimali i po kostimima i po igranim scenama i dobili smo nešto što je za vek vekova Sindikat ostavio uz ove pesme o Kosovu, o litijama i još nekih pesama koje su istorijske i patriotske, tiču se nekih vidnih tema, što zbog reakcije ljudi koje su usledile posle iskrene ispovesti gde vi shvatate da nema porodice gde nema nekog da nije strado u Drugom svetskom ratu, i shvatite kada vidite te pozitivne komentare, da smo mi njih ganuli na pravi način, da smo uradili pravu stvar .
Vaše pesme (Teci reko, Do godine u Prizrenu, Geto i druge) su važne i što njima podižete mlade ljude da čuju i saznaju šta se dešavalo našem narodu?
Feđa: „Vrlo je bitno to što ste rekli da se priđe mladim ljudima kojima je možda lakše prići kroz popularnu kulturu, kroz muziku, kroz film, kroz seriju, nego na neki akademski način, jer žive u tim društvenim mrežama na JuTjub-u i tako dalje i to je ta vrednost Beogradskog Sindikata što mi umemo da upakujemo taj moderan sadržaj, tu neku temu koja je značajna i da njima serviramo na neki način koji je njima vrlo pristupačan i vrlo jasno i primamljivo i sad bi se nadovezao na ono vaše prethodno pitanje kad ste pitali ,,Šta se promenilo?“
Pa možda je to ta količina mladih ljudi koji dolaze sa strane da posete Kosovo i Metohiju; čak i u Beogradu su sve prisutniji i na liturgijama sve ih je više na nekim tribinama da diskutuju, da se zanimaju za neke teme kao što su Kosovo i Metohija, vera, genocid nad Srbima, što mi koji smo odrastali kao poslednje generacije Titovih pionira nismo bili u mogućnosti da o tome razmišljamo, diskutujemo.
Spoj etno muzike i hip-hopa
Sad Beogradski sindikat ima mali udeo u tome da smo uspeli da to popularizujemo, da napravimo, naizgled nespojiv spoj, a zapravo logičan spoj od etno muzike i hip-hop muzike, tu simbiozu koju smo mi napravili, zvuče kao nešto potpuno autentično, kao nešto naše, kao nešto što je oduvek bilo tu.
Zapravo, kada pogledate narativ tih pesama i na koji način se iznosi, to je slično sa guslarskim pesmama. Još kad ubacite Pavlinu ili Danicu Crnogorčević ili neku drugu etno pevačicu ili guslara kao što je Maksim Vojvodić vi dobijete nešto što je autentičan i primamljiv srpski proizvod.
Boravili ste u Velikoj Hoči i hoće li Velika Hoča biti u spotu?
Boško: Naravno. Mi smo sada i Velikohočanski sindikat. Velika Hoča, i kad ne bi ušao ni jedan kadar, a ući će naravno, je sveprisutna u ovom spotu, svaki čovek i svako mesto koje smo posetili. Mi smo i ranije dolazili u Veliku Hoču, Feđa je i spavao, ali meni je najupečatljivije to mesto zato što smo najviše vremena proveli tu.
Kada bismo mogli da očekujemo spot?
Boško: Neki plan je da izađe za Vidovdan već, a oni koji su učestvovali u njemu će ga videti i pre toga. Ne volimo nešto mnogo da najavljujemo, ali snimili smo dobrog materijala, sad ćemo videti od montažera koliko će on moći da postigne.
Za kraj razgovora da nam kažete i neku vašu vaskršnju poruku?
Feđa: Treba da se držimo svi zajedno i da poručim svim čitaocima koji nisu imali prilike da dođu na Kosovo i Metohiju da to učine što pre. A oni koji su bili da dođu opet!
Boško: Živi, zdravi bili svi zajedno, sve na zdravlje i na spasenje da vam bude.
I za kraj možemo li da čujemo refren pesme Geto?
Feđa: „Ne brini se rode moj, dođi vidi slobodno, igraj pevaj celu noć, to je Carstvo Nebesko!“
