У данима непосредно пред Васкрс чланови групе Београдски синдикат су боравили на Косову и Метохији како би са екипом камермана и пријатеља снимили спот за песму ,„Гето“ коју певају заједно са Павлином Радовановић из Ораховца.
Пошто је највећи део спота сниман у Ораховцу, а екипа је била смештена у Великој Хочи, новинари из редакције Искра (светла страна света) разговарали су са двојицом чланова Београдског синдиката: Феђом Димовићем и Бошком Ћирковићем.
Феђа је за почетак рекао да идеја за снимање спота за песму Гето постоји већ дуже време али су због обавеза њихових и Павлининих тек сада успели да дођу:
Бог је све наместио да у овом тренутку будемо са вама на Kосову и Метохији.
Kако је било снимати песму „Гето“ у гету?
Феђа: Било је емотивно. Предивни људи и све ово што се издешавало током ових дана је нешто што ће ми остати као успомена за читав живот. Онда исто брат Јован Џеј који нас је дочекао, код кога смо спавали у Великој Хочи, онда ви овде у Ораховцу који сте нам отворили капије својих рајских башта да ту проведемо дивне тренутке…
Ту су и посете светињама… могао бих до сутра да набрајам све те утиске … разговор са владиком Иларионом у порти Пећке Патријаршије, снимање у Призрену, Драганцу… Потрудили смо се максимално, било је доста радно, доста смо снимали, са добром екипом у предивном дружењу.
А онда та емоција која је ту, надам се да ћете видети када тај спот изађе. Kосово и Метохија је једно посебно место и жеља је да кроз ту песму пренесемо свим људима не само у Београду него и шире који нису имали жеље и прилике да дођу овде, да је то што морају да ураде од живота и ми их позивамо том песмом и тим спотом и сваким нашим јавним наступом и деловањем да то учини што пре.
„Младост је оно што ће спасити КиМ и овај град“
У Ораховцу вас је дочекала Павлина која је са вама и у песми у споту, али и њени другари?
Феђа: Да, тако је. Младост је оно што ће спасити Kосово и Метохију и овај народ. Кад видите толику количину деце да овде живе, да се рађају, то је нека наша мала победа.
Можда не можемо да добијемо све те битке које су веома тешке и које врло често не зависе од нас него од спољних фактора, али кад видите ову децу и како се они играју и оно што је мени најважније генерално људи овде живе, весели су, не кукају, за разлику од нас Београђана којима стално смета нешто, није нам по мери, а имамо све у животу и мислимо овде ће људи да се нешто жале ( ми то знамо јер нисмо први пут).
Људи коли људи који дођу са стране први пут се суоче са нечим потпуно другачијим
Суоче се са оптимистичким погледом на свет, са позитивном енергијом, са присуством Светога Духа и онда они који су дошли са стране, који су дошли да донесу неку утеху, они заправо овде добију утеху.
У последње време пуно људи долази на Косово и Метохију, неки су, тако се наместило, учествовали у снимању спота, а били сте и у Дечанима на оној величанственој литургији на којој је било преко 600 верника?
Бошко: То стварно речима не може да се опише. То је радост, у најизворнијем садржају те речи. Не само количина људи него и то место на коме се налази, где смо се сусрели. Ја сам срео неке пријатеље из Панчева, и Београда и разних других места. Обрадовао сам се. Ту су били пријатељи из Панчева који су недавно добили ћерку и довели је да се поклони Светом Kраљу и то је величанствен догађаји био.
Суштина целог овог путовања није класично снимање спота у смислу као постављање светла до прављења неких идеалних услова ( услови су све само не идеални то су вештачки услови), ово је био покушај да се ухвати и у тим неким људима који у том моменту нису били на том месту, што практично не може да се уради, да им се приближи тај доживљај, тај догађај и ја се надам да ћемо то успети. Бити тада на том месту, на тој литургији, са том количином младих људи је пре свега нешто изузетно, нешто што ћемо стварно запамтити за цео живот.
Бошко, Феђа је споменуо да сте били и у Пећкој Патријаршији?
Бошко: Нисмо у Пећкој Патријаршији били на неком богослужењу већ само да се поклонимо светињама и да ухватимо кадрове храма и као случајно се потрефило да смо ухватили и владику Илариона у моменту између завршетка богослужења и одласка даље, у једином слободном моменту који је имао, да седнемо, да попричамо са њим. И то је било идеално, било је стварно, није намонтирано и то је био доживљај величанствен.
Порука песме „Гето“
И вама, који радите овакве ствари за друге људе треба енергија, да бисте на прави начин пренели тај доживљај?
Бошко: Порука ове песме је да се пренесе поента људима, да чују ,,дођи види и због себе доживи: „Ми смо уопште покушали то да пренесемо, морали смо да дођемо ту, да доживимо и то је једноставно позив за све људе да дођу, да доживе. То више није ствар вере, ја то знам, да кад буду дошли да ће пожелети да пренесу следећим људима.
То је чини ми се најбољи начин борбе у овом моменту, да Kосово и Метохија буду наши, српски и даље и заувек, да ми долазимо овде, да се сусрећемо са људима који живе овде, да пунимо храмове, цркве, светиње, ако треба о великим празницима, а било би лепо и другим данима. И те светиње ће бити наше док смо ми у тим светињама. А ако ми не будемо у њима, може УНЕСКО да располаже са њима како хоће.“
Феђа, ви сте долазили и породично на поклоничка путовања и овако са групом наступали. Да ли се нешто променило од ваших првих долазака па до данас?
Феђа: Приметили смо да се овде нешто неконтролисано гради, неки блокови, тржни центри, нешто што има сличности са нечим што се дешава и у Београду и у централној Србији, што није ништа ново. Али, ја примећујем да постоји доза неког оптимизма код људи који је све већи и већи у том смислу да људи који су овде остали су одлучили да овде остану и направе живот у којем ће уживати, наћи неку радост у смислу да схвате шта је живот у смислу идеш на Шару на скијање, бавиш се спортом, имаш неки посао, имаш пријатеље, дружиш се, то је оно што ми се свиђа.
Рекао сам док смо пили ,,па ви овде баш добро живите,, колико год то звучало двосмислено јер знамо шта се дешава. Имао сам ситуацију на пример док сам тражио неке локације за спот залутао сам у погрешну улицу, па ми је Павка рекла да се вратим назад.
Значи да то може да доживи неко као провокацију, да направим вама, а не дај Боже, неку штету непромишљеним неким својим гестом. Ја сам слободан човек који је навикао да се свуда креће без страха, али ако изузмемо ту ситуацију, да се прошетате, провозате колима видите три планине чији су врхови под снегом винограде и да схватите колко је живот леп.
Београдски синдикат је у неким песмама обухвато страдање Срба од Јасеновца до Kосова и Метохије. Да кажете нешто и о песми ,,Теци реко,, која приказује страдање на једном другом делу некада наше земље?
Феђа: И песму ,,Теци реко,, изводимо са Павлином. То је тема коју смо хтели одавно да обрадимо и то је нешто што је за нас био најтежи задатак.
Имајући у виду тежину геноцида над Србима у Хрватској и да то треба у некој ограниченој форми хип-хоп песме дочарати на прави начин, а да то не буде ни превише тешко, ни да буде морбидно, да има неки позитиван крај, колико год та тема деловала да нема ништа позитивно у њој, на крају мислим да смо успели.
Дуго смо о томе размишљали и едуковали се и на крају смо снимали спот и, није случајно, су се све неке коцкице сложиле. Бог је све лепо сложио нашли смо праву музику. Успели смо од гламочког кола, који је симболика сама по себи. Јер како је настало коло? Тако што је наш народ у тој Херцег Босни из тог Гламочког краја, одакле моја мајка води порекло, направио коло без музике да га у том тренутку Турци не би чули да се веселе, да не би страдали због тога.
То је коло које је Унескова културна баштина и јединствено само по себи као такво и од тога да направимо музику и да се некако јави тај рефрен који је заиста упечатљив, где смо рекли „ово Павка треба да пева“. Ја сам послао Павки и сећам се снимио сам неки као воис где ја певам као промукли гавран, шаљем њој преко Инстаграма и она да ли Цока или ко је држао телефон док је она певала и враћа мени да ја чујем Павку и то је то, то је песма.
Онда смо седели у студију, написали све и то је фаза број један. Песма је сама по себи била добра, онда се издвојила када смо објавили албум. Онда смо хтели да снимамо и спот и Бог је хтео послао редитеља Хаџи Александра Ђуровића, који је снимао филм о Светој Петки.
Ја сам заправо видео његов кратак филм о Јасеновцу(црно-бели) који се зове Ђурђевак црвени, филм који на један симболичан начин без крви, без трагичних сцена много јаче приказује делић тог геноцида из Независне државе Хрватске.
Њега смо контактирали и он је режирао и направио спот који је најбољи од свих које смо до сада снимали и по костимима и по играним сценама и добили смо нешто што је за век векова Синдикат оставио уз ове песме о Kосову, о литијама и још неких песама које су историјске и патриотске, тичу се неких видних тема, што због реакције људи које су уследиле после искрене исповести где ви схватате да нема породице где нема неког да није страдо у Другом светском рату, и схватите када видите те позитивне коментаре, да смо ми њих ганули на прави начин, да смо урадили праву ствар .
Ваше песме (Теци реко, До године у Призрену, Гето и друге) су важне и што њима подижете младе људе да чују и сазнају шта се дешавало нашем народу?
Феђа: „Врло је битно то што сте рекли да се приђе младим људима којима је можда лакше прићи кроз популарну културу, кроз музику, кроз филм, кроз серију, него на неки академски начин, јер живе у тим друштвеним мрежама на ЈуТјуб-у и тако даље и то је та вредност Београдског Синдиката што ми умемо да упакујемо тај модеран садржај, ту неку тему која је значајна и да њима сервирамо на неки начин који је њима врло приступачан и врло јасно и примамљиво и сад би се надовезао на оно ваше претходно питање кад сте питали ,,Шта се променило?“
Па можда је то та количина младих људи који долазе са стране да посете Kосово и Метохију; чак и у Београду су све присутнији и на литургијама све их је више на неким трибинама да дискутују, да се занимају за неке теме као што су Kосово и Метохија, вера, геноцид над Србима, што ми који смо одрастали као последње генерације Титових пионира нисмо били у могућности да о томе размишљамо, дискутујемо.
Спој етно музике и хип-хопа
Сад Београдски синдикат има мали удео у томе да смо успели да то популаризујемо, да направимо, наизглед неспојив спој, а заправо логичан спој од етно музике и хип-хоп музике, ту симбиозу коју смо ми направили, звуче као нешто потпуно аутентично, као нешто наше, као нешто што је одувек било ту.
Заправо, када погледате наратив тих песама и на који начин се износи, то је слично са гусларским песмама. Још кад убаците Павлину или Даницу Црногорчевић или неку другу етно певачицу или гуслара као што је Максим Војводић ви добијете нешто што је аутентичан и примамљив српски производ.
Боравили сте у Великој Хочи и хоће ли Велика Хоча бити у споту?
Бошко: Наравно. Ми смо сада и Великохочански синдикат. Велика Хоча, и кад не би ушао ни један кадар, а ући ће наравно, је свеприсутна у овом споту, сваки човек и свако место које смо посетили. Ми смо и раније долазили у Велику Хочу, Феђа је и спавао, али мени је најупечатљивије то место зато што смо највише времена провели ту.
Kада бисмо могли да очекујемо спот?
Бошко: Неки план је да изађе за Видовдан већ, а они који су учествовали у њему ће га видети и пре тога. Не волимо нешто много да најављујемо, али снимили смо доброг материјала, сад ћемо видети од монтажера колико ће он моћи да постигне.
За крај разговора да нам кажете и неку вашу васкршњу поруку?
Феђа: Треба да се држимо сви заједно и да поручим свим читаоцима који нису имали прилике да дођу на Kосово и Метохију да то учине што пре. А они који су били да дођу опет!
Бошко: Живи, здрави били сви заједно, све на здравље и на спасење да вам буде.
И за крај можемо ли да чујемо рефрен песме Гето?
Феђа: „Не брини се роде мој, дођи види слободно, играј певај целу ноћ, то је Царство Небеско!“
