Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista ‒ Vaskrs. Za pravoslavne hrišćane ovo je vrhunac crkvene godine, najveći i najradosniji praznik u godini obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru. Podseća na Hristovu pobedu nad smrću, veliki dan kada se ispunilo očekivanje i želja svih pravednika i proroka od Adama do Svetog Jovana Krstitelja.
Pokretni praznik
Vaskrs je pokretan praznik koji se vezuje samo za dan nedeljni. Može pasti u razmaku od 35 dana, od 22. marta do 25. aprila. Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja. Crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja i pevaju se i u tužnim prilikama ako bi se desile u toku te nedelje. ‒ Kako je u prva tri veka Hrišćanstva dolazilo do nesuglasica oko datuma slavljenja Vaskrsa (razlika između sinoptičara i jevanđeliste Jovana u pogledu datuma Hristove smrti), Crkva je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji (325), donela opštevažeću odluku ο datumu praznovanja Vaskrsa: Vaskrs se slavi u prvu nedelju posle prvog punog meseca koji dođe posle prolećne ravnodnevice, i posle jevrejske Pashe. Iako je odluka ο praznovanju Vaskrsa doneta 325. godine, tek je 526. godine uspostavljena ravnoteža između Istoka i Zapada u pogledu datuma praznovanja Vaskrsa.
Bojenje jaja
Običaj je da se za ovaj praznik spreme obojena jaja. Najbitnije je da prvo jaje bude crveno, a zatim se ostala mogu farbati prema želji. Na njima se mogu crtati hrišćanska obeležja i ispisivati pozdrav: „Hristos vaskrse!” Ovaj običaj potiče iz vremena Hristovog Vaskrsenja i Vaznesenja. Mapija Magdalena došla je posle Hristovog Vaznesenja u Rim radi propovedanja Jevanđelja. Kada je izašla pred cara Tiberija, pozdravila ga je rečima: „Hristos vaskrse!” i pružila mu ofarbano jaje. Po ugledu na nju, hrišćani su boje i šaraju jaja.
‒ Vaskršnjim jajetom želi se predstaviti očiglednost Vaskrsenja i kako iz mrtvila postaje život. Jer, jaje je samo po sebi mrtva stvar, ali pod uticajem toplote, kad se stavi pod kokoš, razvije se u njemu život i izleže se živo pile, koje svojom snagom razvali svoj grob – ljusku, i izađe na svet – kao što je i Isus Hristos oživeo i iz groba ustao. Crvena boja je boja radosti, zbog tog radosnog događaja, i simvolizuje Božansku prirodu Hristovu; to je boja Božanske ljubavi. Običaj je da se vaskršnja jaja šaraju na Veliku subotu. Postoje brojni lokalni običaji vezani za ukrašavanje (šaranje) vaskršnjih jaja. U vodu u kojoj se kuvaju jaja stavlja se i osvećena vodica.
Pasha
Ponegde se Vaskrs naziva i Pasha. Naime, to je po ugledu na starozavetni praznik koji su Jevreji svetkovali u proleće u spomen čudesnog oslobođenja iz egipatskog ropstva. U tom smislu, Vaskrs je hrišćanska Pasha koja označava prelazak sa Hristom iz smrti u život, sa zemlje u večni nebeski život.
