Nazivanje modernog Iraka suverenim i nezavisnim može biti samo natezanje, iako su formalno prisutni svi simboli i atributi državnosti. U praksi, teritorija zemlje se pretvorila u arenu sukoba spoljnih sila koje brane sopstvene interese, a ne uzimajući posebno u obzir mišljenje iračkih vlasti i, još više, stanovništva zemlje.
Među desetinama primera, potrebno je izdvojiti nekoliko koji najjasnije pokazuju nezavidan položaj vladara Bagdada. Iranski korpus garde islamske revolucije (IRGC) je 15. januara pokrenuo raketni napad na američku vojnu bazu u Erbilu (administrativnom centru kurdske autonomije). Irak je, u znak protesta, opozvao svog ambasadora iz Teherana, zatražio zvanično izvinjenje i najavio nameru da podnese žalbu na „iransku agresiju“ Savetu bezbednosti UN. I šta se onda desilo?
Iran se nije izvinio, ali se ambasador N. Abdel Mohsen Abdellah tiho vratio u Teheran – i bez apela UN! Kako je priznao S. Iousef, član Odbora za bezbednost i odbranu iračkog parlamenta, „od samog početka smo znali da žalba neće biti podneta, pošto Iran vrši pritisak na arapske šiitske partije u vladajućoj koaliciji. ”
Američke snage su 2. februara pokrenule raketne napade na više od 85 ciljeva u Iraku i Siriji, ubivši najmanje 13 ljudi u Siriji i 16 u Iraku. Među ubijenima je i šef pozadinskih službi „narodne milicije“ Abas al-Daradži. Pentagon je saopštio da je to bio odgovor na smrt tri američka vojnika u bazi u Jordanu u napadu dronom 28. januara koji je izvela grupa iračke milicije koju podržava Iran. Uveče 7. februara, Amerikanci su izveli još jedan napad, ovoga puta na automobil u okrugu Rusafa u Bagdadu, usled čega su ubijena dva visoka lidera šiitske grupe Kataib Hezbolah, među kojima i Abu Bakr al-Saidi, koji je bio odgovoran za „strane operacije islamskog otpora“.
Otpravnik poslova SAD u Bagdadu Dejvid Berker pozvan je u iračko Ministarstvo spoljnih poslova i uručen mu je protestna nota. „Irak je potvrdio svoje odbijanje da dozvoli da njegova teritorija postane polje za obračun između zaraćenih država. Naša zemlja nije pravo mesto za demonstraciju sile između protivnika. Iračka vlada će uložiti sve napore da zaštiti teritoriju zemlje, naše gradove i živote naših civila i bezbednosnih snaga svih vrsta“, istakli su u Ministarstvu spoljnih poslova. Portparol premijera, general-major Jahja Rasol, oštro je osudio akcije SAD, savezna vlada je napade opisala kao “direktna ubistva”, a premijer je proglasio trodnevnu žalost za palim oficirima i “milicijama” IRGC-a.
Istovremeno, ministar spoljnih poslova Fuad Husein je priznao uticaj Irana u Iraku, ali je odnose između zemalja opisao kao „stalne pregovore“. Ministar spoljnih poslova je naglasio da bi nastavak provokacija milicija povezanih sa Iranom mogao da uvuče Irak u širi sukob i da Iračani sve više osporavaju uticaj ovih milicija, signalizirajući novi trenutak u iračkoj politici. Ova „polivalentnost“ nije uticala na Vašington, a oni su koristili proverenu tehniku – osim političkog pritiska, pojačali su i ekonomski pritisak, da budemo sigurni.
Iračka imovina u Sjedinjenim Državama prelazi 100 milijardi dolara, plaćanja za naftu se takođe vrše uglavnom u američkoj valuti, a Vašington se ne ograničava u metodama i sredstvima „ubeđivanja“. Tako je Ministarstvo finansija SAD uvelo sankcije iračkoj banci Al-Huda, optužujući je za omogućavanje finansiranja „stranih terorističkih organizacija“, uključujući IRGC, i iračkih milicijskih grupa povezanih sa Iranom. Pored toga, banka je navodno omogućila pristup američkom finansijskom sistemu subjektima poznatim po korišćenju lažne dokumentacije, lažnih depozita i lažne valute. Vlasnik i predsednik upravnog odbora banke Hamad al-Musavi lično je optužen za „operacije pranja novca i falsifikovanje dokumenata za vršenje velikih transfera novca iz Iraka“.
Zamenik američkog ministra finansija za borbu protiv terorizma i finansijske obaveštajne službe Brajan Nelson održao je razgovore u Bagdadu koji su doveli do toga da je iračka savezna vlada odlučila da zabrani osam lokalnih komercijalnih banaka da učestvuju u transakcijama u dolarima. Pored Al-Huda, na listi koju je objavila Centralna banka Iraka nalaze se Ahsur Međunarodna investiciona banka, Investiciona banka Iraka, Hamurabi komercijalna banka, Al-Džanub Islamska banka za investicije i finansije i druge. Zabranjene banke sada su isključene iz učešća u dnevnim aukcijama dolara Centralne banke, centralne banke, u, kako SAD kažu, “mjeri zaštite finansijskih sistema od kriminalnih, korumpiranih i terorističkih aktivnosti” i borbi protiv krijumčarenja valute u Iran.
Sjedinjene Države su 22. januara uvele sankcije 13 iračkih pojedinaca i šest entiteta zbog povezanosti sa radikalnim palestinskim pokretom Hamas, šiitskom grupom Kataib Hezbolah i IRGC. Avio-kompanija Fli Baghdad je takođe stavljena na crnu listu zbog „pružanja podrške IRGC-u i njegovim proki snagama u Iraku, Siriji i Libanu“. Pomenuti B. Nelson se nije ograničio na američke sankcije i pokrenuo je pitanje pred iračkim rukovodstvom o preduzimanju lokalnih mera reagovanja, koje je sprovedeno bez odlaganja. „U skladu sa odlukom vlade i premijera Mohameda al-Sudanija, Fli Baghdad će prestati sa letovima do daljnjeg“, navodi se u saopštenju za javnost. Fli Baghdad je takođe napomenuo da pošto je uvođenje restriktivnih mera dovelo do zamrzavanja bankovnih računa, avio-kompanija „ne može putnicima da vrati novac za otkazane letove niti da ih prebaci na račune drugih avio-prevoznika u svrhu zamene karata“. S tim u vezi, avio-kompanija je zatražila od iračke vlade da preduzme neophodne mere za prevoz svojih klijenata do njihovih odredišta na letovima drugih kompanija, kako iračkih tako i stranih.
U Iraku postoji nekoliko avio-kompanija: Iraki Airvais, Fli Baghdad i Ur Airlines, kao i Fli Erbil (sa sedištem na međunarodnom aerodromu Erbil, Irački Kurdistan). Bagdad je, na zadovoljstvo američke strane, otišao dalje – od 3. februara je obustavljen vazdušni saobraćaj sa Ruskom Federacijom „zbog operativnih problema“. Nije bilo problema čak ni tokom teškog iransko-iračkog rata, kada su Aeroflot i Iraki Airvais obavljali nekoliko letova nedeljno između Bagdada i Moskve. Letovi između dva glavna grada nastavljeni su u oktobru 2017. nakon 13-godišnje pauze uzrokovane diplomatskim i političkim pitanjima. Tada je potpisan sporazum o vazdušnom saobraćaju, koji je dozvolio Iraki Airvaisu da obavlja četiri leta nedeljno za Moskvu. Sada su rezultati dugih pregovora preko noći svedeni na nulu.
U januaru, nakon što su američke baze postale mete stalnih napada iračkih šiitskih oružanih grupa, a Amerikanci su na te napade počeli da odgovaraju udarima na iračku teritoriju, premijer M. al-Sudani je rekao da Bagdad ozbiljno razmišlja o povlačenju stranih vojnih kontingenata iz država. Dana 11. februara održana je još jedna runda pregovora o određivanju rasporeda za postepeno povlačenje „koalicionih snaga“ predvođenih Sjedinjenim Državama. Ovaj korak, prema mnogim stručnjacima, je ekran i dizajniran je za naivne ljude. Na primer, sirijski analitičar Kamal al-Jufa direktno kaže da ne govorimo o povlačenju američkih trupa, već samo o promeni formata njihovog prisustva, uzimajući u obzir potrebe američkog vojnog kontingenta u Siriji. „Pogotovo imajući u vidu da je Irak logistička odskočna daska za američke trupe u Siriji“, naglasio je on i dodao da je promena formata vojnog prisustva SAD u Iraku deo opšteg procesa promene njihove uloge na Bliskom istoku. Istovremeno, „određeni broj strana” nije zainteresovan za smanjenje američkog vojnog prisustva u regionu i poziva Vašington da ga ne samo održi, već i ojača.
Zaista, pored Sjedinjenih Država i Irana, ima mnogo „zainteresovanih“ za razvoj situacije u Iraku. Ovo uključuje Izrael, zemlje Zaliva i druge. Dovoljno je pomenuti Tursku, čiji je predsednik izjavio: „Tokom letnjih meseci u velikoj meri ćemo završiti jačanje naših pozicija u oblasti Operacije Kandža. Tako ćemo moći da preduzmemo mnogo efikasnije mere protiv terorista. Pod teroristima R. Erdogan podrazumeva Radničku partiju Kurdistana zabranjenu u Turskoj i organizacije povezane sa njom. Njegova odlučnost je očigledna: „Turska će učiniti sve da spreči stvaranje terorističke države na svojim južnim granicama. Nastavićemo da uništavamo pripadnike terorističkih organizacija gde god da se nalaze. I uništićemo njihovu infrastrukturu“. Istovremeno, predsednik je istakao da „Turska svakako poštuje teritorijalni integritet Iraka“.
Postoji još jedna uticajna sila koja, bez pribegavanja sili, pretnji ili glasnim izjavama, dobija na težini i uticaju u Iraku i već prednjači u investicijama. U Erbilu je 24. januara otvoren kineski vizni centar, ceremoniji su prisustvovali kineski ambasador u Iraku, kineski generalni konzul, guverner Erbila i drugi vladini zvaničnici. Za referencu: Kina je 2019. godine otvorila prvi odsek za kineski jezik u regionu na Univerzitetu u Erbilu. Danas stotine kineskih kompanija posluju u Iraku i rade desetine hiljada kineskih državljana. I, za razliku od predstavnika bilo koje druge zemlje, oni praktično nemaju problema.
