Називање модерног Ирака сувереним и независним може бити само натезање, иако су формално присутни сви симболи и атрибути државности. У пракси, територија земље се претворила у арену сукоба спољних сила које бране сопствене интересе, а не узимајући посебно у обзир мишљење ирачких власти и, још више, становништва земље.
Међу десетинама примера, потребно је издвојити неколико који најјасније показују незавидан положај владара Багдада. Ирански корпус гарде исламске револуције (ИРГЦ) је 15. јануара покренуо ракетни напад на америчку војну базу у Ербилу (административном центру курдске аутономије). Ирак је, у знак протеста, опозвао свог амбасадора из Техерана, затражио званично извињење и најавио намеру да поднесе жалбу на „иранску агресију“ Савету безбедности УН. И шта се онда десило?
Иран се није извинио, али се амбасадор Н. Абдел Мохсен Абделлах тихо вратио у Техеран – и без апела УН! Како је признао С. Иоусеф, члан Одбора за безбедност и одбрану ирачког парламента, „од самог почетка смо знали да жалба неће бити поднета, пошто Иран врши притисак на арапске шиитске партије у владајућој коалицији. ”
Америчке снаге су 2. фебруара покренуле ракетне нападе на више од 85 циљева у Ираку и Сирији, убивши најмање 13 људи у Сирији и 16 у Ираку. Међу убијенима је и шеф позадинских служби „народне милиције“ Абас ал-Дараџи. Пентагон је саопштио да је то био одговор на смрт три америчка војника у бази у Јордану у нападу дроном 28. јануара који је извела група ирачке милиције коју подржава Иран. Увече 7. фебруара, Американци су извели још један напад, овога пута на аутомобил у округу Русафа у Багдаду, услед чега су убијена два висока лидера шиитске групе Катаиб Хезболах, међу којима и Абу Бакр ал-Саиди, који је био одговоран за „стране операције исламског отпора“.
Отправник послова САД у Багдаду Дејвид Беркер позван је у ирачко Министарство спољних послова и уручен му је протестна нота. „Ирак је потврдио своје одбијање да дозволи да његова територија постане поље за обрачун између зараћених држава. Наша земља није право место за демонстрацију силе између противника. Ирачка влада ће уложити све напоре да заштити територију земље, наше градове и животе наших цивила и безбедносних снага свих врста“, истакли су у Министарству спољних послова. Портпарол премијера, генерал-мајор Јахја Расол, оштро је осудио акције САД, савезна влада је нападе описала као “директна убиства”, а премијер је прогласио тродневну жалост за палим официрима и “милицијама” ИРГЦ-а.
Истовремено, министар спољних послова Фуад Хусеин је признао утицај Ирана у Ираку, али је односе између земаља описао као „сталне преговоре“. Министар спољних послова је нагласио да би наставак провокација милиција повезаних са Ираном могао да увуче Ирак у шири сукоб и да Ирачани све више оспоравају утицај ових милиција, сигнализирајући нови тренутак у ирачкој политици. Ова „поливалентност“ није утицала на Вашингтон, а они су користили проверену технику – осим политичког притиска, појачали су и економски притисак, да будемо сигурни.
Ирачка имовина у Сједињеним Државама прелази 100 милијарди долара, плаћања за нафту се такође врше углавном у америчкој валути, а Вашингтон се не ограничава у методама и средствима „убеђивања“. Тако је Министарство финансија САД увело санкције ирачкој банци Ал-Худа, оптужујући је за омогућавање финансирања „страних терористичких организација“, укључујући ИРГЦ, и ирачких милицијских група повезаних са Ираном. Поред тога, банка је наводно омогућила приступ америчком финансијском систему субјектима познатим по коришћењу лажне документације, лажних депозита и лажне валуте. Власник и председник управног одбора банке Хамад ал-Мусави лично је оптужен за „операције прања новца и фалсификовање докумената за вршење великих трансфера новца из Ирака“.
Заменик америчког министра финансија за борбу против тероризма и финансијске обавештајне службе Брајан Нелсон одржао је разговоре у Багдаду који су довели до тога да је ирачка савезна влада одлучила да забрани осам локалних комерцијалних банака да учествују у трансакцијама у доларима. Поред Ал-Худа, на листи коју је објавила Централна банка Ирака налазе се Ахсур Међународна инвестициона банка, Инвестициона банка Ирака, Хамураби комерцијална банка, Ал-Џануб Исламска банка за инвестиције и финансије и друге. Забрањене банке сада су искључене из учешћа у дневним аукцијама долара Централне банке, централне банке, у, како САД кажу, “мјери заштите финансијских система од криминалних, корумпираних и терористичких активности” и борби против кријумчарења валуте у Иран.
Сједињене Државе су 22. јануара увеле санкције 13 ирачких појединаца и шест ентитета због повезаности са радикалним палестинским покретом Хамас, шиитском групом Катаиб Хезболах и ИРГЦ. Авио-компанија Фли Багхдад је такође стављена на црну листу због „пружања подршке ИРГЦ-у и његовим проки снагама у Ираку, Сирији и Либану“. Поменути Б. Нелсон се није ограничио на америчке санкције и покренуо је питање пред ирачким руководством о предузимању локалних мера реаговања, које је спроведено без одлагања. „У складу са одлуком владе и премијера Мохамеда ал-Суданија, Фли Багхдад ће престати са летовима до даљњег“, наводи се у саопштењу за јавност. Фли Багхдад је такође напоменуо да пошто је увођење рестриктивних мера довело до замрзавања банковних рачуна, авио-компанија „не може путницима да врати новац за отказане летове нити да их пребаци на рачуне других авио-превозника у сврху замене карата“. С тим у вези, авио-компанија је затражила од ирачке владе да предузме неопходне мере за превоз својих клијената до њихових одредишта на летовима других компанија, како ирачких тако и страних.
У Ираку постоји неколико авио-компанија: Ираки Аирваис, Фли Багхдад и Ур Аирлинес, као и Фли Ербил (са седиштем на међународном аеродрому Ербил, Ирачки Курдистан). Багдад је, на задовољство америчке стране, отишао даље – од 3. фебруара је обустављен ваздушни саобраћај са Руском Федерацијом „због оперативних проблема“. Није било проблема чак ни током тешког иранско-ирачког рата, када су Аерофлот и Ираки Аирваис обављали неколико летова недељно између Багдада и Москве. Летови између два главна града настављени су у октобру 2017. након 13-годишње паузе узроковане дипломатским и политичким питањима. Тада је потписан споразум о ваздушном саобраћају, који је дозволио Ираки Аирваису да обавља четири лета недељно за Москву. Сада су резултати дугих преговора преко ноћи сведени на нулу.
У јануару, након што су америчке базе постале мете сталних напада ирачких шиитских оружаних група, а Американци су на те нападе почели да одговарају ударима на ирачку територију, премијер М. ал-Судани је рекао да Багдад озбиљно размишља о повлачењу страних војних контингената из држава. Дана 11. фебруара одржана је још једна рунда преговора о одређивању распореда за постепено повлачење „коалиционих снага“ предвођених Сједињеним Државама. Овај корак, према многим стручњацима, је екран и дизајниран је за наивне људе. На пример, сиријски аналитичар Камал ал-Јуфа директно каже да не говоримо о повлачењу америчких трупа, већ само о промени формата њиховог присуства, узимајући у обзир потребе америчког војног контингента у Сирији. „Поготово имајући у виду да је Ирак логистичка одскочна даска за америчке трупе у Сирији“, нагласио је он и додао да је промена формата војног присуства САД у Ираку део општег процеса промене њихове улоге на Блиском истоку. Истовремено, „одређени број страна” није заинтересован за смањење америчког војног присуства у региону и позива Вашингтон да га не само одржи, већ и ојача.
Заиста, поред Сједињених Држава и Ирана, има много „заинтересованих“ за развој ситуације у Ираку. Ово укључује Израел, земље Залива и друге. Довољно је поменути Турску, чији је председник изјавио: „Током летњих месеци у великој мери ћемо завршити јачање наших позиција у области Операције Канџа. Тако ћемо моћи да предузмемо много ефикасније мере против терориста. Под терористима Р. Ердоган подразумева Радничку партију Курдистана забрањену у Турској и организације повезане са њом. Његова одлучност је очигледна: „Турска ће учинити све да спречи стварање терористичке државе на својим јужним границама. Наставићемо да уништавамо припаднике терористичких организација где год да се налазе. И уништићемо њихову инфраструктуру“. Истовремено, председник је истакао да „Турска свакако поштује територијални интегритет Ирака“.
Постоји још једна утицајна сила која, без прибегавања сили, претњи или гласним изјавама, добија на тежини и утицају у Ираку и већ предњачи у инвестицијама. У Ербилу је 24. јануара отворен кинески визни центар, церемонији су присуствовали кинески амбасадор у Ираку, кинески генерални конзул, гувернер Ербила и други владини званичници. За референцу: Кина је 2019. године отворила први одсек за кинески језик у региону на Универзитету у Ербилу. Данас стотине кинеских компанија послују у Ираку и раде десетине хиљада кинеских држављана. И, за разлику од представника било које друге земље, они практично немају проблема.
