Rast dinarske štednje je rezultat pre svega očuvanog poverenja u domaću valutu i bankarski sistem. Krajem 2023. godine dinarska štednja stanovništva ostvarila je novi, najviši nivo u iznosu od 138 milijardi dinara, da bi početkom 2024. godine nastavila svoj dinamičan rast i prema poslednjim operativnim podacima premašila 144 milijarde dinara. Rast dinarske štednje je rezultat pre svega očuvanog poverenja u domaću valutu i bankarski sistem, čija je stabilnost sačuvana i tokom veoma turbulentnih globalnih dešavanja. Ovo navodi Narodna banka Srbije (NBS) u redovnoj polugodišnjoj analizi o „čuvanju” novca.
NBS, inače, promoviše dinarsku štednju, ukazujući na njenu veću isplativost i u dugom i u kratkom roku u odnosu na štednju u devizama, a kao deo strategije o dinarizaciji finansijskog sistema. „Značaj akumulirane štednje stanovništva, koja doprinosi da se teškoće lakše prevaziđu, naročito dolazi do izražaja u poslednjih nekoliko godina, kada je Srbija, kao i čitav svet, pod uticajem više globalnih kriza. Odolevajući i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima, dinarska štednja stanovništva je nastavila da raste i u drugom delu 2023. godine, zahvaljujući pre svega očuvanoj finansijskoj stabilnosti i relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru”, navodi centralna banka.
Analizom isplativosti štednje, za period od 11 godina, od decembra 2012. do decembra 2023. godine, ustanovljeno je da je isplativije štedeti u dinarima, bez obzira na to da li se štednja oročava kratkoročno ili dugoročno. Opredeljujući faktori koji su uticali na veću isplativost štednje u domaćoj valuti u odnosu na deviznu štednju su makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama (relativna stabilnost kursa dinara prema evru, devizne rezerve na rekordnom nivou), relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, povoljan poreski tretman prihoda od kamate na dinarsku štednju (koja se ne oporezuje, dok se kod štednje u evrima prihod od kamate oporezuje po stopi od 15 odsto) i mere monetarne i fiskalne politike, koje su omogućile da se sačuva makroekonomska stabilnost u uslovima svetske krize.
Štednja u domaćoj valuti u poslednjih 11 godina povećana je osam puta, sa 18 milijardi dinara na aktuelne 144 milijarde dinara. I devizna štednja u istom periodu je gotovo udvostručena, sa 8,3 milijarde evra krajem 2012. godine na trenutnih 14,7 milijardi evra. Samo u poslednjih godinu dana, krajem januara ove godine u odnosu na januar prethodne godine, dinarska štednja povećana je za 44 milijarde dinara, što je povećanje od 45 odsto. Poverenje u domaću valutu potvrđeno je i rastom dugoročnih depozita u okviru dinarske štednje, sa 1,4 milijarde dinara u decembru 2012. godine na 41,1 milijardu dinara u januaru 2024. godine.
Sagledavanjem isplativosti štednje oročene na godinu dana, koja je zanavljana u periodu od 11 godina (od decembra 2012), utvrđeno je da bi dinarski štediša na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u decembru 2023. godine, dobio gotovo 43.000 dinara (370 evra) više od štediše koji bi u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa. I dinarska štednja oročena na godinu dana, koja nije obnavljana, bila je isplativija od štednje iste ročnosti u evrima u gotovo svim posmatranim godišnjim potperiodima (preko 98 odsto).
Štediša koji je od decembra 2022. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara dobio bi u decembru 2023. preko 2.500 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio 100.000 dinara u evrima.
Dinarska štednja oročena na tri meseca bila je isplativija od štednje u evrima u većini posmatranih tromesečnih potperioda (90 odsto), dok je dinarska štednja oročena na dve godine (dugoročna) bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima. Proizilazi da je u analiziranom periodu od 11 godina bilo isplativije štedeti u dinarima za sve rokove oročenja štednje.
