Njegovo veličanstvo „Radovan Treći“, Rumenka, Georgina, Katica, Stanislav, Jelenče, Konobar i na sve spremni Vilotići, pre pola veka na velikoj sceni tada najpopularnijeg pozorišta Jugoslavije, Ateljeu 212, ispričali su bolnu komediju o čoveku iz zavičaja, o neprilagođenosti i samoizdaji.
Ljubomir Muci Draškić režirao je komad koji je smišljenim improvizacijama izmenio i sa sat i četrdeset produžio na tri sata maestralni Zoran Radmilović.
„Niko slutio nije da će se sećanje na Radovana Trećeg održati evo pola veka. Mnogi govore rečenicama iz Radovana i tako se sporazumevaju. Jedna uloga, jedna predstava te obeleži. I dan danas za mnom često izgovore to divno ime uloge koju sam igrao, Jelenče Vilotić… Oduvek sam bio večita žrtva jer je okolina u meni gledala samo ono animalno, životinjsko. Čitavu svoju mladost proveo sam u biblioteci“, kaže Caci Mihailović.
Evocirane su uspomenena na Zorana Radmilovića, na sve glumce, učesnike i saradnike.
„Svi ti veliki glumci, oni su jako pedantni i odani svom poslu, a tako pomažu i nama. Recimo ja se sećam, on dođe zadnji i uzme neki metar koji je polomljen, nema šezdeset santimetara. On to mlatara i kaže: `Alo Stanislave, kukaš da ti je mala plata, a šta je sa ovim ovde?`“, priča rekviziter Stanislav Đurđević.
„Ja sam veliki ljubitelj pozorišta koja je odrasla u Ateljeu 212, ljubitelj Radovana Trećeg, Zorana Radmilovića, dvadeset pet puta sam gledala predstavu. Skupljala šoljice koje Zoran polomi u toku predstave“, rekla je razvodnica Irena Đelić.
Ulica u kojoj je živeo u Zaječaru dobila je njegovo ime, kuća – tablu, grad – spomenik, pozorište čiji je on dobri duh, se njegovim imenom zove. Zoranov brk, Statueta, Glumačka bravura, su prestižne glumačke nagrade.
„Radovan Treći je bio samo jednom u Zaječaru. Zoran koji je svoju inspiraciju crpio iz Zaječara, mnoge stvari ako poznajete Zaječar i ljude videćete od koga je on to uzimao, prepakivao. Imao je stvarno tremu da nastupi pred svojim Zaječarcima“, izjavio je Vladimir Đuričić, direktor Narodnog pozorišta Timočke krajine „Zoran Radmilović“.
Antologijska predstava Radovan Treći igrana je trista puta tokom dvanaest godina, uvek pred prepunom salom Ateljea.
Nesuđeni pravnik i arhitekta
Zoran Radmilović rođen je u Zaječaru 1933. godine.
Da bi ispunio očevu želju upisao je Pravni fakultet u Beogradu, ali ga je studio samo dve godine. Potom je studirao na Arhitektonskom i Filološkom fakultetu u Beogradu, a tek onda Akademiju za pozorište, film i televiziju gde je diplomirao 1963. po povratku iz vojske.
Karijeru je počeo u Beogradskom dramskom pozorištu, gde je uglavnom dobijao sporedne uloge.
Prvu glavnu ulogu dobija zahvaljujući Ljubi Tadiću koji ju je odbio. Zaigrao je na sceni Ateljea 212 kao Kralj Ibi.
Bio je majstor improvizacije, oduševljavao je pozorišnu publiku.
Na filmu je debitovao 1962. u ostvarenju Jovana Živanovića Čudna devojka, a u karijeri je imao više od 200 uloga na filmu.
Ipak ostao je prepoznatljiv po ulozi Radovana u predstavi Radovan Treći. Poslednju predstavu igrao je u bolovima, 9. juna 1985. ali zbog njegove velike želje, predstava je održana do kraja. Samo tri dana posle toga prebačen je u bolnicu, iz koje se nije vratio.
Radmilović je ostao upamćen kao jedan od naših najboljih i najvoljenijih glumaca.
