Ова књига је изузетно важан историјски документ и вјероватно најкомпетентнији будући да говори о броју жртава у логору истребљења Јасеновац и свакако је као извор најтемељнији јер је урађена непосредно послије Другог свјетског рата и објављена 1946. године.
Колики је заправо број жртава логора Јасеновац?
Чланови „Земаљске Комисије Хрватске“, као дио „Државне Комисије ФНРЈ за утврђивање злочина окупатора и његових помагача против народа и народности ФНРЈ“ (пун назив), установили су да је број жртава 600 000, иако је првобитна процјена била 840 000, али је очигледно из политичких разлога тај број био смањен на 600 000.
Са тим налазима, трочлана делегација ФНРЈ коју је предводио др Алберт Вајс, одлази на суђење нацистичким ратним злочинцима у Нирнберг (које је трајало годину дана, до краја 1946. године).
Нирнбершки суд и званичан број жртава
И послије презентације Алберта Вајса, Нирнбершки суд је ЗВАНИЧНО УТВРДИО И НАВЕО У СВЕ ЧЕТИРИ КЊИГЕ СА СУЂЕЊА ДА ЈЕ БРОЈ ЖРТАВА ЈАСЕНОВЦА 700 000.
На основу тог броја доношене су пресуде Нирнбершког суда те је свака даља дискусија о броју жртава са циљем умањивања броја страдалих уједно и оспоравање пресуда у Нирнбергу што спада у међународно кривично дјело!
Вајсова сумња о политичким мотивима
Најближим пријатељима а између осталих и академику Владимиру Додијеру, Алберт Вајс се пожалио да сматра да је Тито намјерно послао само трочлану делегацију у Нирнберг, иако је по броју жртава, процентуално посматрано, Југославија била заједно са СССР – највећа жртва Другог свјетског рата, са минимум 1 700 000 жртава.
Вајс је исказао ове сумње јер је стекао утисак да је Титов циљ био да се што је више могуће минимизира број злочина почињених унутар ФНРЈ за вријеме рата, као и да се умањи број регистрованих ратних злочинаца „југословенског“ (тачније хрватског) поријекла од 65 000.
Заштита неких ратних злочинаца
Неке од највећих ратних злочинаца, Тито је и лично заштитио и одбио да испоручи, попут Амина Муфтије (духовног инспиратора злочина двије СС муслиманске дивизије), којег је Израел тражио да буде испоручен 1956. године.
Да је то баш тако, Тито је убрзо потврдио, распустивши и укинувши „Државну Комисију ФНРЈ за утврђивање злочина окупатора и његових помагача“ те је већ од 1948. године читав посао био повјерен само једном човјеку – Државном тужиоцу, који је прије свега био задужен за „тражење ратних злочинаца“ и представник тадашње Југославије при Комисији за ратне злочине УН.
Недостатак ефикасности ФНРЈ у изручењу ратних злочинаца
Међутим, ФНРЈ није ни тражила ни добила ниједног ратног злочинца са листе УН (осим друге листе коју је државни тужилац по налогу комунистичке партије послао тражећи четнике којих је 139 испоручено).
Само 20 година послије Другог свјетског рата, 1965. године, Тито је ЗВАНИЧНО прогласио „општу амнестију“ за 65 000 ратних злочинаца (Хрвата, Муслимана и Шиптара)…
Аутор: Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача
Назив: Злочини у логору Јасеновац
Година издавања: 2013. / репринт 1946.
Број страница: 84
Језик: Српски
Издавач: Јавна установа „Спомен-подручје Доња Градина“
Тираж: 500
ISBN 978-99955-768-0-6
COBISS.RS-ID 3657240
