У Првом светском рату није се војевало само куршумима, гранатама, топовима, бајонетима, већ и писаном речи, пре свега цртежима, разгледницама, часописима, мапама. Колико год је аустроугарска солдатеска била јака, омаловажавајући и потцењујући малену Србију, толико су нашој земљи помагали савезници. Најчешће оружјем, храном, војском, али и пропагандом, у чему су предњачили Французи. За њихове часописе, новине, плакате, дописне карте ангажовани су најбољи сликари и илустратори. Једни су смишљали идеје, други су то готово преко ноћи претакали у беспрекорне, убедљиве цртеже.
Део тог пропагандног материјала има у својој архиви Београђанин Милан Радовановић, инжењер, истраживач, академски професор, писац и колекционар који нам је, на основу оригиналних докумената, најпре открио причу о једној изузетно храброј жени, а потом показао цртеже који су обележили војевање у Великом рату.
Увек прва у борби
– Како се рат продужио, народ је све мање обраћао пажњу на класичне поруке – појашњава Радовановић у разговору за „Магазин”. – Савезници Србије су зато прибегли новој методи: на патриотским картама нације су представљане ликовима жена. Лепим, допадљивим, огрнутим заставама својих земаља. Неке од њих имале су и патриотске поруке, садржајније од оних на класичним војничким дописним картама. Изузетно леп сет оваквих патриотских карата урадио је италијански сликар и илустратор Ђакомо Нани.
Изнедрио је Велики рат многе јунаке, међу којима је било и жена. Име Милунке Савић увек ће се изговарати с поштовањем, али је било и других чије су слике на својим насловним странама доносили француски часописи.
Илустратори су верно дочарали лик и јунаштво Софије Јовановић, матуранткиње из Београда, која се као добровољац пријавила одмах по избијању рата, 1914. године. Учинила је то под именом Софроније Јовановић. Имала је ту част да лично пободе српску тробојку на аустроугарској караули поводом привременог ослобођења Земуна од 10. до 13. септембра 1914. године.
У саставу трупа одбране Београда бранила је престоницу од Немаца и Аустроугара, октобра 1915. године. Допремала је сандуке с муницијом на прве борбене линије, под кишом граната склањала рањене борце с београдских улица, али и борбом прса у прса бранила од непријатеља свој родни град. Успела је да савлада албанску голготу и да се прикључи васкрслој српској војсци на Солунском фронту, учествујући у његовом пробоју и у ослобађању престонице. За такву храброст и пожртвовање добила је 13 одликовања.
Французи су је, због таквог јунаштва, прозвали српска Јованка Орлеанка.
Савезници Србије у Великом рату гајили су дубоко поштовање према њеним јунацима, и зато су се многи нашли у часописима, картама и другом пропагандном материјалу. На пропаганду непријатеља одговарали су величањем Србије, њене војске и војсковођа, као и наших владара.
Веровали у победу
Највећи део пропагандног материјала обухвата слике војника у покрету, у жару борбе или у предаху између две битке, обавезно у униформама које су представљале њихову нацију. У представљању нација навелико су коришћене заставе.
Било је и примера да се војник-ратник замени ликом жене, а њихове слике су допуњене националним бојама или заставама савезника. У пропаганду се и улагало много новца с циљем да то види непријатељ, али и да код народа не посустане победнички морал.
У сваком од тих докумената Србији је дат велики значај. Вешти илустратори и творци текстова приказивали су податке о нашој држави, краљевској лози Карађорђевића, Београду као престоници, успесима војске, значајним личностима, војној и хуманитарној помоћи савезника.
