„Нови“ антички Чачак испод самог центра града

Ново археолошко налазиште у Чачку потврђује да је овај град још један бисер из римског доба на територији Србије. У срцу града на Западној Морави налазило се античко насеље чије име још није откривено, али је последње истраживање померило римску историју Чачка за више од два века. У њему се трговало у време цара Трајана, пронађен је његов новац.

Пратећи обнову водовода у центру града, у Улици жупана Страцимира, археолози су ових дана наишли на велико изненађење.

„Појавио се зид. По ширини од преко два метра, али и начину зидања, било је јасно да је реч о бедему. Питали смо се да ли је антички или средњевековни. Успели смо да отворимо један мањи ископ и констатујемо да је то највероватније касноантички бедем који одговара налазима из дворишта Музеја града“, каже за Спутњик Вујадин Вујадиновић, из Народног музеја у Чачку.

Овај руководилац ископавања током своје богате каријере археолога бавио се антиком, има искуство истраживања Сирмијума, Гамзиграда и Сингидунума. То искуство му говори да је пронађен бедем насеља, а не војног утврђења.

Крунски доказ од бакра

Његов тим уз бедем је открио и крунски доказ да римска историја Чачка сеже у дубљу прошлост од до сада познате:

„Открили смо слој живота из прве половине другог века, пронашли смо новчић цара Трајана који је кован 101. и 102. године. Пронашли смо и грнчарију из тог периода. Значи да је прича коју откривамо о античком Чачку још богатија, да постоји нека врста живота већ крајем првог и почетком другог века, али највећи обим то насеље заузима у касној антици“, каже Вујадиновић.

За антички хоризонт у центру Чачка сазнало се седамдесетих година прошлог века, када су током грађевинских радова откривене римске терме. Било је јасно да је могуће пронаћи више, јер онај ко је користио терме, морао је да живи у близини. Ипак, радови на ископавању су били спорадични и малог обима.
Копано је и у дворишту оближњег Музеја, било је јасно да има више археолошких слојева на том простору од око 300 метара квадратних, али његове структуре нису биле јасне. У новије време и у оближњој Мутаповој улици која иде уз западну ивицу Чачанске гимназије откривен је озбиљан коплекс античких темеља.
„Тада већ почиње да буде јасно да није реч о усамљеним случајевима, већ да се то простире испод града. Десетак година касније, у дворишту Гимназије, налазимо озбиљан антички објекат из 4. века, очуван у темељној зони на коме је постојала хришћанска некропола, хришћанско гробље“, каже археолог Катарина Дмитровић, кустос Народног музеја.

Престоница културе открила културу Старог Рима

Она додаје да ни тада нису могли да сагледају о чему се заправо ради, све док Чачак није проглашен престоницом културе. Градски оци планирали су да у оквиру дворишта Музеја, који је велики парк са вредним грађевинама новије историје, направе пасарелу, да повежу комплекс Музеја.
На терен од готово 500 квадрата, прво су изашли археолози, имали су шта да виде. Нашли су најважније, јужни и западни бедем утврђења. Анализирали су и кутије пуне артефаката, сада имају и јасну хронологију.

„То утврђење припадало је Другој коњичкој кохорти Делмата. То је војна јединица која је столовала у Чачку. За њу знамо на основу епиграфске грађе, споменика, али нисмо знали где је тачно била стационирана. Постоје извори који говоре да је била у западном делу уз Јелицу, међутим, ипак је била у центру Чачка. То се види и на основу морфологије данашњег центра града, део уз цркву и Музеј је на благој узвишици. Цело брдашце је заправо археолошки локалитет“.

У парку је пронађена велика колекција античког новца, важног за финија хронолошка одређивања. Пронашли су и накит, фибуле, прстење, војну опрему, делове оклопа. Ископан је и један занимљив мач.

Град или војно утврђење

Док Дмитровићева сматра да је у срцу Чачка било војно утврђење, Вујадиновић подвлачи да је сигуран да је пронашао бедем римског Чачка.

„Сматрам да је то бедем насеља, пошто војни позив у касној антици није био толико атрактиван као у претходним периодима, а највећи део римских војних јединица био је сконцентрисан на граници, на Дунаву и Сави, да брани царство од варвара“.

Подаци о поменутој војној јединици сежу од краја другог века, времена цара Марка Аурелија. Његови ратови почели су око 160 године, то је и време Галенове куге, становништво се проредило, па је цар регрутовао чак и локалне хајдуке провинција Далмације и Дарданије, претке данашњих Чачана.

Вујадиновић је у улици у којој тренутно ради пронашао и скелет из 16. века, доказ да су се тада хришћани и муслимани сахрањивали на заједничком гробљу.

И у кутијама са артефактима из парка су нови докази, остаци средњовековне, изузетно богате историје Чачка, али и турског и аустријског периода. Куриозитет је мала мобилна вага која је вероватно власништво турског трговачког путника.

Крунски доказ од бакра

Град или војно утврђење

Компас правих вредности