Почетна » Геоаналитика » Кина је мотор енергетске транзиције у Африци

Геополитичка економија

Кина је мотор енергетске транзиције у Африци

Кина је од почетка 21. века значајно утицала на економски развој Африке, посебно након свог приступања Светској трговинској организацији 2001. године. Економска сарадња између Кине и Африке значајно је порасла, а Кина је постала један од највећих трговинских партнера и инвеститора на континенту. Инвестиције су углавном усмерене на инфраструктурне пројекте, као што су путеви, железнице и енергетски објекти, али и на експлоатацију природних ресурса. Ове активности су допринеле значајном економском расту у многим афричким земљама.

Кина има јединствену прилику да преузме улогу мотора енергетске транзиције у Африци, али прво мора да преокрене скоро две деценије занемаривања улагања у афричку „зелену” енергију, показало је истраживање Бостонског универзитета, преноси Ројтерс. Пекинг је данас највећи билатерални трговински партнер афричких земаља и финансијер великих инфраструктурних пројеката, вредних милијарде долара.

Пре три године, председник Си Ђинпинг рекао је да Кина неће градити нове електране на угаљ у иностранству, обећавајући да ће настојати да ублажи климатске промене подржавањем развоја зелене и нискоугљеничне енергије. Потенцијал зелене енергије Африке је међу највећима у свету, али су кинески кредити и инвестиције до сада само скромно подржавали енергетску транзицију континента, наводи се у извештају Центра за политику глобалног развоја Бостонског универзитета и Конзорцијума за афричка економска истраживања.

Од 2000. до 2022. кредити за обновљиве изворе енергије, попут сунца и ветра, чинили су само два одсто од укупних 52 милијарде долара кредита за енергетске пројекте. Више од половине новца је усмерено на фосилна горива. Доминирају фосилна горива
„С обзиром на тренутне економске изазове и будуће енергетске могућности, Кина може да игра важну улогу у афричком приступу енергији и транзицији кроз трговину, финансије и директне стране инвестиције“, наводи се у извештају. Кинеске развојне финансијске институције до сада су улагале углавном у вађење и извоз сировина у Кину и у пројекте електрификације, а зајмови кинеских банака су пратили исте приоритете, финансирајући извоз нафте и минерала у матичну земљу.

Најмање осам хидроенергетских пројеката финансираних од стране Кинеске експортно-увозне банке (ЦХЕКСИМ) и који представљају 26 одсто хидроенергетских кредита подржаће вађење метала. „Оно (финансирање) је донело приход од извоза афричким економијама, али афричке земље још увек не уживају пуне предности технологија обновљивих извора енергије“, наводи се у извештају.

У 2022. години, фосилна горива су чинила око 75 одсто укупне производње електричне енергије у Африци и око 90 одсто потрошње, наводи се у извештају.

Пад цена сировина 2015. године и пандемија изазвали су промене у динамици односа између Кине и Африке. Неке афричке земље су постале веома зависне од економске сарадње са Кином, што је довело до забринутости због потенцијалне прекомерне зависности и дугова. Међутим, постоје и предности, као што су нове могућности за трговину и инвестиције, које могу допринети даљем развоју и модернизацији афричких економија.

Будућност односа између Кине и Африке ће вероватно зависити од тога како обе стране управљају овим изазовима и могућностима. Афричке земље теже да диверзификују своје економске партнере и изворе инвестиција, док Кина настоји да побољша свој имиџ и да покаже да њене активности имају позитиван утицај на локалне заједнице и да доприносе одрживом развоју. Истраживања показују да су афричке владе углавном позитивно настројене према кинеским инвестицијама. Неке земље су прихватиле кинеске инвестиције као средство за брзи економски раст и модернизацију, док друге пажљиво вагају потенцијалне дугорочне последице такве сарадње. Замбија, на пример, се суочила са изазовима због великог дуга према Кини, што је довело до дебата о такозваној „дипломатији дуговне замке“. С друге стране, постоји и значајан раст кинеских директних страних инвестиција у Африци, које су порасле са 74,8 милиона долара 2003. године на 5,4 милијарде долара 2018. године.

У светлу ових изазова, постоји потреба за балансирањем економских интереса и заштитом националних интереса афричких земаља. Дијалог и сарадња могу помоћи у формулисању стратегија које ће обезбедити да кинеске инвестиције доприносе дугорочном и одрживом развоју, уз поштовање локалних услова и потреба. Ово укључује и промовисање транспарентности, одговорности и укључивања локалних заједница у процесе одлучивања. Са своје стране, Кина може наставити да се прилагођава афричким перцепцијама и иницијативама политике, што може довести до бољег разумевања и сарадње између две стране.

Узимајући у обзир све ове факторе, будућност економских односа између Кине и Африке остаје динамична и мултидимензионална. Она ће захтевати пажљиво навигирање и стратегијско планирање како би се осигурало да обе стране имају користи од ових односа, док се истовремено управља ризицима и изазовима који се појављују на путу ка заједничком напретку и развоју.

Извор: geopolitika.news / Компас

Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.