U Prvom svetskom ratu nije se vojevalo samo kuršumima, granatama, topovima, bajonetima, već i pisanom reči, pre svega crtežima, razglednicama, časopisima, mapama. Koliko god je austrougarska soldateska bila jaka, omalovažavajući i potcenjujući malenu Srbiju, toliko su našoj zemlji pomagali saveznici. Najčešće oružjem, hranom, vojskom, ali i propagandom, u čemu su prednjačili Francuzi. Za njihove časopise, novine, plakate, dopisne karte angažovani su najbolji slikari i ilustratori. Jedni su smišljali ideje, drugi su to gotovo preko noći pretakali u besprekorne, ubedljive crteže.
Deo tog propagandnog materijala ima u svojoj arhivi Beograđanin Milan Radovanović, inženjer, istraživač, akademski profesor, pisac i kolekcionar koji nam je, na osnovu originalnih dokumenata, najpre otkrio priču o jednoj izuzetno hrabroj ženi, a potom pokazao crteže koji su obeležili vojevanje u Velikom ratu.
Uvek prva u borbi
– Kako se rat produžio, narod je sve manje obraćao pažnju na klasične poruke – pojašnjava Radovanović u razgovoru za „Magazin”. – Saveznici Srbije su zato pribegli novoj metodi: na patriotskim kartama nacije su predstavljane likovima žena. Lepim, dopadljivim, ogrnutim zastavama svojih zemalja. Neke od njih imale su i patriotske poruke, sadržajnije od onih na klasičnim vojničkim dopisnim kartama. Izuzetno lep set ovakvih patriotskih karata uradio je italijanski slikar i ilustrator Đakomo Nani.
Iznedrio je Veliki rat mnoge junake, među kojima je bilo i žena. Ime Milunke Savić uvek će se izgovarati s poštovanjem, ali je bilo i drugih čije su slike na svojim naslovnim stranama donosili francuski časopisi.
Ilustratori su verno dočarali lik i junaštvo Sofije Jovanović, maturantkinje iz Beograda, koja se kao dobrovoljac prijavila odmah po izbijanju rata, 1914. godine. Učinila je to pod imenom Sofronije Jovanović. Imala je tu čast da lično pobode srpsku trobojku na austrougarskoj karauli povodom privremenog oslobođenja Zemuna od 10. do 13. septembra 1914. godine.
U sastavu trupa odbrane Beograda branila je prestonicu od Nemaca i Austrougara, oktobra 1915. godine. Dopremala je sanduke s municijom na prve borbene linije, pod kišom granata sklanjala ranjene borce s beogradskih ulica, ali i borbom prsa u prsa branila od neprijatelja svoj rodni grad. Uspela je da savlada albansku golgotu i da se priključi vaskrsloj srpskoj vojsci na Solunskom frontu, učestvujući u njegovom proboju i u oslobađanju prestonice. Za takvu hrabrost i požrtvovanje dobila je 13 odlikovanja.
Francuzi su je, zbog takvog junaštva, prozvali srpska Jovanka Orleanka.
Saveznici Srbije u Velikom ratu gajili su duboko poštovanje prema njenim junacima, i zato su se mnogi našli u časopisima, kartama i drugom propagandnom materijalu. Na propagandu neprijatelja odgovarali su veličanjem Srbije, njene vojske i vojskovođa, kao i naših vladara.
Verovali u pobedu
Najveći deo propagandnog materijala obuhvata slike vojnika u pokretu, u žaru borbe ili u predahu između dve bitke, obavezno u uniformama koje su predstavljale njihovu naciju. U predstavljanju nacija naveliko su korišćene zastave.
Bilo je i primera da se vojnik-ratnik zameni likom žene, a njihove slike su dopunjene nacionalnim bojama ili zastavama saveznika. U propagandu se i ulagalo mnogo novca s ciljem da to vidi neprijatelj, ali i da kod naroda ne posustane pobednički moral.
U svakom od tih dokumenata Srbiji je dat veliki značaj. Vešti ilustratori i tvorci tekstova prikazivali su podatke o našoj državi, kraljevskoj lozi Karađorđevića, Beogradu kao prestonici, uspesima vojske, značajnim ličnostima, vojnoj i humanitarnoj pomoći saveznika.
