Аутобус „Ниш-експреса“ погодио је пројектил из авиона НАТО пакта док је прелазио мост у Лужанима, 18 километара северно од Приштине, на данашњи дан 1999. године. Тада је страдало 60 људи, укључујући петнаесторо деце.
Мост није уништен, а напад је изведен око поднева, при потпуно ведром времену.
Педесетак минута потом гађана су возила хитне помоћи и тешко је рањен један лекар.
Истог дана НАТО авиони су избацивали летке изнад Београда на којима је ћириличним словима писало да „НАТО штити незаштићене на Косову и Метохији“.
Био је то један у низу злочина над цивилима током НАТО агресије на тадашњу СР Југославију.
Драгиша и Зорица Петровић из Грачанице, родитељи Марије и Николе који су погинули када је НАТО пројектил разнео аутобус у Лужанима, упркос годинама и лошем здрављу, скоро сваког дана обилазе гроб своје деце, сумњајући да ће правда икада бити задовољена.
Страдало око 15 деце
Путници који су 1. маја 1999. кренули редовном линијом из Ниша ка Приштини, преко Подујева, никада нису стигли на своја одредишта.
Био је то 39. дан НАТО агресије, око 13 часова. Тачан број погинулих од НАТО пројектила никада није утврђен. Страдало је око петнаесторо деце.
Међу њима су били брат и сестра, 15. годишња Марија и њен две године старији брат Никола, са својом бабом Смиљаном. Родитељи су их били склонили у Прокупље. Али Никола и Марија су одлучили да се врате, како би Николин 17. рођендан прославили са друштвом у Грачаници.
Исповест мајке
Мајка Зорица памти сваки секунд тог дана.
„Била је субота, нисам радила. И онда сам само са свекром седела кући. Радио је био пуштен, слушали смо где падају бомбе. Само што сам почела да месим хлеб и да скувам нешто, одједном сам чула да на радију причају где су тог дана падале бомбе. Појачала само да чујем где ли је сад то лупило, јер мени се задрмао прозор, имала сам тесто у рукама“, сећа се Зорица.
Додаје да је чула да је погођен аутобус “Ниш експреса” који се кретао из Ниша за Косово и да је погођен у Лужану.
„Мени су се само опустиле руке. Отац мог мужа седео је ту на фотељи, ја сам само вриснула и узвикнула према њему: Јао, да ли је то могуће? И онда је почело да ме стеже у грудима“, присећа се Зорица.
Наводи да због оштећеног телефонског кабла у Грачаници, тог дана нису могли да ступе у контакт са родбином из Прокупља да сазнају да ли су Марија и Никола били у том аутобусу.
Драгиша тог дана није био код куће. Када је дошао, од супруге је сазнао да су им деца страдала у аутобусу.
Отац их препознао
Ипак, надали су се и покушавали на разне начине да дођу до истине, до тачних података, јер се због бомбардовања и оружаног сукоба није путовало.
Од родбине из Прокупља, са којом су ступили у контакт након више од 24 часа од тренутка несреће, чули су да су била два аутобуса која су ишла истим путем, те да је аутобус у којем су била њихова деца скренуо поред пута, а да је други аутобус погођен.
„Онда је зет, са једним другаром који је био полицајац, са којим се дружио, отишао у Подујево. Тамо су се распитали“, рекла је она.
Нажалост, информација да је баш погођен аутобус у коме су били Марија и Никола са баком, била је тачна.
Отац Драгиша их је после неколико дана идентификовао у Приштини. Мајку је, како каже, препознао одмах, а децу по ланчићу и крстићу.
„Марија је имала ланче, то ланче сам ја био купио, а син је имао крстић. Ту су ми и ланче и крстић. И мајку сам препознао. Сво троје. Ето, журио је да дође кући, да прослави рођендан, није могао да издржи више ван Грачанице и каква их је судбина снашла. Уместо да слави рођендан, он је сахрањен баш тог дана када је пунио 17 година, 7. маја“, прича Драгиша.
За брачни пар Петровић тог дана све је стало, сваког дана су све болеснији, а живе у страху да када њих више не буде, неће бити никога ко ће посећивати гроб и бринути о њему.
– Живимо силом. Почела је нервоза да влада. Сваког дана све више и више. И године и болест су притисле. Све је теже и теже. Ја сам стално код лекара, имам проблеме са желуцем, имам килу – прича Драгиша.
У Грачаници су у почаст убијене деце, две улице добиле назив по њиховим именима и налазе се једна поред друге.
Парастос
Сваке године 1. маја, у Грачаници се служи парастос Марији и Николи. Школске другарице и другови, испред основне школе “Краљ Милутин” у Грачаници, пре две године су 1. маја, поставили у знак сећања на њих спомен-плочу.
„И овој деци хвала што је њихово друштво подигло ту плочу испред школе. Барем ће та деца мала која иду ту у школу да се распитају ко су и шта су били Марија и Никола и шта се десило са њима. Бар ће неко да их помиње. Јесте 24 године прошло, али опет има нешто, та плоча вреди доста“, у глас кажу Зорица и Драгиша.
На месту тешког злочина у Лужану, пре две године председник општине Подујево открио је спомен-плочу у знак сећања на страдале у аутобусу Ниш експреса. На њој су исписана имена и презимена 31 особе, албанске националности, а имена Марије, Николе, њихове баке и других страдалих Срба, нису наведена. Под редним бројем 32 стављене су три тачке.
