U odnosima sa Rusijom, Zapad je svoje ekonomske interese potpuno žrtvovao za geopolitičke, dok se u velikoj šahovskoj partiji sa Kinom nada geopolitičkoj pobedi bez takvih žrtava. To je izuzetno rizična američka igra, sa ogromnim negativnim posledicama ako Peking ne pristane na zahteve Vašingtona. To je još rizičnije za EU
Američki državni sekretar Antoni Blinken doputovao je u sredu u dvodnevnu posetu Kini, nastavljajući intenzivno hodočašće visokih američkih zvaničnika u tu zemlju. To je jasan znak loših međusobnih odnosa (da su dobri, intenzivna diplomatija ne bi bila potrebna). Ali, po mom mišljenju, to ukazuje i na to da je nastupila prekretnica, svojevrsna ključna prekretnica posle koje će se nazreti u kom pravcu će se dugoročno razvijati budući odnosi Vašingtona i Pekinga.
Sada je potpuno jasno: Amerikanci su istovremeno otvorili dva opasna fronta. Prvo, onaj sa Rusijom, koju definišu kao ključnu pretnju po američku nacionalnu bezbednost i sa kojom de fakto vode oružani sukob već treću godinu (preko posrednika – Ukrajine), plešući na ivici eskalacije, sa ne nazire se kraj. I drugo, onaj sa Kinom, koju SAD žele da spreče u njenom visokotehnološkom razvoju i projekciji svojih interesa i uticaja regionalnog i globalnog karaktera, dok sa njom žele da održavaju ekonomske odnose u okvirima koji im odgovaraju. . Kina je, za razliku od Rusije kao vojna sila, njen najveći konkurent u 21. veku u gotovo svim sferama, pa i u vojnoj. Vašington prelazi sa upozorenja na pretnje
Pre samo deset dana moćna američka ministarka finansija Dženet Jelen boravila je u zvaničnoj poseti Kini. Ona je, ništa manje, postavila ultimatum kineskim zvaničnicima da Kina mora da smanji svoj veliki industrijski rast jer ugrožava američke ekonomske interese. Pre svega, to se odnosi na visoku tehnologiju, kao što je proizvodnja električnih automobila, baterija i solarnih panela, gde Kina postaje globalno dominantan igrač, odnosno direktno ugrožava dosadašnji američki primat. U intervjuu za CNN Jelen je rekla; „U razgovorima sa kineskim predstavnicima jasno sam stavio do znanja da to nije problem samo za nas, već i za druge zemlje, Evropu, Japan, pa čak i tržišta u razvoju. Ona je dodala da SAD neće odustati od „ničega“, uključujući mogućnost uvođenja dodatnih carina kako bi se zaustavio protok kineske robe.
Ali to nije bilo sve. Jelen je otvoreno upozorila da se velike kineske banke suočavaju sa mogućnošću uvođenja američkih sankcija ukoliko budu obavljale transakcije vezane za ruski uvoz kineskih visokotehnoloških proizvoda koji se mogu koristiti i u vojne svrhe.
Gotovo sigurno, iste metode namerava da koristi i Antoni Blinken, bez obzira na to što je Peking ranije odbacio mogućnost vođenja dijaloga sa njim kao što je Dženet Jelen sebi dozvolila. O tome svedoče i pisanja pojedinih uticajnih američkih medija poput The Vall Street Journala, koji su juče preneli da SAD nameravaju da uvedu sankcije kineskim bankama, koje su, prema Vašingtonu, uključene u izvoz robe dvostruke namene iz U jučerašnjem saopštenju Stejt departmenta navodi se da je prvi cilj Blinkenove posete „postizanje napretka u ključnim temama, drugi je da se jasno i direktno prenesu zabrinutost oko bilateralnih, regionalnih i globalnih pitanja“, dok je treći cilj. „odgovorno upravljanje konkurencijom kako ne bi bilo pogrešnih procena i sukoba.
Zanimljivo je da Stejt department smatra da je napredak postignut i da odnosi dve zemlje više nisu na „najnižoj tački u istoriji”. Takođe se priznaje važnost nastavka „licem u lice diplomatije“ za „razrešavanje tenzija karakterističnih za strateško nadmetanje između dve velike sile“. Osim toga, Vašington očekuje nastavak diplomatskih kontakata na visokom nivou između SAD i Kine „u narednim nedeljama i mesecima“.
Kako je naveo portparol Stejt departmenta, glavna tema razgovora biće „podrška Kine vojno-industrijskom kompleksu Rusije“. „Mislim da je naš cilj da jasno ocrtamo posledice takve podrške i objasnimo zašto možda nije u interesu Kine da se nastavi“, rekao je zvaničnik Stejt departmenta i dodao da ta podrška „ne samo da utiče na situaciju na bojnom polju“, već takođe „predstavlja veću pretnju evropskoj bezbednosti“.
Peking, pak, naglašava da neće dozvoliti nikome da se meša u trgovinsko-ekonomsku saradnju Kine i Rusije. Povećava vojni pritisak na Kinu u Indo-Pacifiku
Vašington je igrao svoju igru maksimalnog pritiska na Peking u uverenju da će ovaj konačno popustiti i, u ime svojih ekonomskih odnosa sa Zapadom, odustati od strateške saradnje sa Moskvom i pristati na zahteve da reguliše svoju industrijsku proizvodnju i tržišna pravila o konkurenciji emisije (Kina subvencioniše svoje proizvođače). I u tome, Bajdenova administracija ima nesumnjivu dvostranačku podršku republikanaca i demokrata.
Paralelno sa jačanjem političke retorike (Dženet Jelen), Vašington jača i antikineske poteze vojnog i bezbednosnog karaktera. Japan i Filipini sada ubrzano privlače Japan i Filipine u anglo-američku alijansu AUKUS, koju pretvara u vojni blok, a namerava da na Filipine rasporedi američke rakete srednjeg dometa (čije je razmeštanje ranije bilo zabranjeno sporazumom sa Rusijom iz kojeg je Vašington samostalno istupio pre nekoliko godina, a Moskva ga je u tome odmah sledila). Te rakete sa filipinskih ostrva moći će da stignu do južnih regiona Kine, zajedno sa većim gradovima, a naravno, pokrivaće i Tajvan.
Štaviše! Sjedinjene Države i Filipini trenutno izvode zajedničke vežbe Balikatan 2024 u Južnom kineskom moru, u blizini zone koju Kina smatra svojim teritorijalnim vodama i koju druge zemlje u regionu osporavaju. Vežbe će trajati do 10. maja, a na njima će učestvovati oko 11.000 američkih i 5.000 filipinskih vojnika, kao i australijski i francuski vojnici, dok će kao posmatrači učestvovati predstavnici 14 azijskih i evropskih zemalja.
Američki Kongres je upravo odobrio nacrt zakona kojim se Tajvanu odobrava pomoć od 8 milijardi dolara, na šta Kina ne može biti imuna čak i ako želi. U stvari, predsednik Džo Bajden je taj koji može da odlučuje o svrsi ove pomoći kako želi, shodno razvoju odnosa sa Pekingom. Lako mu je da trguje sa Tajvanom, s obzirom da Vašington formalno priznaje princip jedne Kine, kao i ogroman broj zemalja u svetu uopšte.
Pritisak na Kinu raste i u drugim pravcima. Tako je američki Senat nedavno naredio da Kina proda svoju društvenu platformu Tik Tok Amerikancima ili da se mora povući sa američkog tržišta.
Ovakav pritisak na Kinu do sada nije viđen, a pojedini analitičari ga porede sa opijumskim ratovima protiv Kine pre 100 godina, iako su u njima, umesto Amerike, vodeću ulogu imale evropske kolonijalne sile – pre svega Britansko carstvo. . EU se pridružuje američkom pritisku
Nije ni čudo, paralelno sa Amerikancima, zajedničku antikinesku igru igra i Evropska unija. Ubrzo posle Dženet Jelen, u Peking je stigao nemački kancelar Olaf Šolc, bez šefice diplomatije Analen Berbok, koja svojim antikineskim izjavama iritira Peking. Zato je sa sobom poveo brojne menadžere velikih nemačkih kompanija koje posluju u Kini. Iako je hladno dočekan (na aerodromu ga je dočekao samo zamenik gradonačelnika Pekinga!), obostrano je izražena želja za nastavkom ekonomske saradnje (Kina je druga zemlja Nemačke po trgovinskoj razmeni, a Nemačka treća Kina). Međutim, Šolc je, kao preduslov za isto, takođe, kao i Jelen, apostrofirao kraj kineske strateške pomoći Rusiji i pridržavanje Kine pravilima konkurencije.
Kako trenutno piše Blumberg, kineski predsednik Si Đinping se sprema za put u Evropu, a Brisel je već odlučio da se za ovu posetu pripremi na jedinstven način: pokretanjem istrage o kineskoj medicinskoj opremi. Pregled tržišta medicinske opreme trajaće oko devet meseci, a stručnjaci iz industrije istragu nazivaju „trgovačkom salvom” uoči posete Si Đinpinga EU.
Ovome bih dodao i poslednjih dana (odmah po povratku kancelara Šolca iz Kine) naglo pokrenute aktivnosti nemačkih istražnih i bezbednosnih organa u cilju hapšenja pojedinih lica osumnjičenih za špijunažu u korist Kine. Peking je to odmah oštro odbacio, okarakterišući hapšenja kao „političku manipulaciju“ u komercijalne svrhe.
Reakcija Kine
Ako Vašington poštuje princip „jedne Kine“ i ne podržava separatističke snage na Tajvanu, to bi trebalo da pokaže zaustavljanjem isporuke oružja ostrvu, izjavila je danas portparolka kineske vlade za pitanja Tajvana Žu Fenglijan.
„Pozivamo SAD da preduzmu konkretne korake da ispune svoju obavezu da ne podržavaju nezavisnost Tajvana i da prestanu da naoružavaju ostrvo na bilo koji način“, rekla je ona, komentarišući odluku Kongresa o nacrtu zakona o vojnoj pomoći Tajvanu.
Ona je rekla da zakon ozbiljno krši princip „jedne Kine“ i šalje pogrešan signal separatističkim snagama koje se zalažu za nezavisnost Tajvana.
„Pitanje Tajvana je isključivo unutrašnja stvar Kine i ona ne toleriše nikakvo spoljno mešanje“, naglasila je ona.
Ona je dodala da vladajuća partija Tajvana „ignoriše javno mnjenje i da je spremna da postane pion stranih sila kako bi obuzdala Kinu“.
„Svaki pokušaj separatista da ostvare nezavisnost silom ili uz podršku stranih sila je osuđen na propast“, rekao je Žu Fenglian. Zaključak
U maju će u Moskvi biti održana inauguracija novog predsedničkog mandata Vladimira Putina. Posle toga bi moglo da usledi njegovo prvo spoljnopolitičko putovanje – upravo u Kinu, njenom lideru Si Đinpingu, sa kojim održava odlične odnose i sa kojim „menja svet“ iz unipolarnog u multipolarni.
Otuda sva nervoza na Zapadu. Vrlo brzo ćemo saznati da li će njegovi pritisci na Kinu, koji nikada nisu bili veći, na kraju dovesti do povlačenja Kine i zapravo predaje – svakako već ove godine. Moj utisak je da je Peking svestan svih ovih velikih igara Vašingtona i da će svoje geopolitičke interese staviti van ekonomskih ma koliko mu oni bili važni – svestan da će, u suprotnom, pre ili kasnije doći na red na Kinu. doživeti sudbinu Rusije. Onaj isti koji sada ima leđa samo Kini, ali i obezbeđuje jedini siguran pristup izvorima energije. Potpuno isto radi i Zapad, pre svega u odnosu na Rusiju, gde je svoje ekonomske interese potpuno žrtvovao za geopolitičke, dok se u pomenutoj velikoj šahovskoj partiji sa Kinom nada geopolitičkoj pobedi bez takvih žrtava.
To je izuzetno rizična američka igra, sa ogromnim negativnim posledicama ako Kina ne pristane na zahteve. To je još rizičnije za EU, koja mnogo više zavisi od Kine za trgovinu i međusobna ulaganja.
Zapad je igrao na sve ili ništa!
Zoran Meter
