У срцу Сарајева, 3. јула 1972. године, рођен је Владимир Кецмановић – син политиколога Ненада Кецмановића и Наташе Парежанин, посвећене лекторке и уреднице. Одмалена окружен књигама и интелектуалним вихором, Владимир је у родном граду завршио основну школу и Прву гимназију, а онда, у Београду, 1997. године дипломирао књижевност на Филолошком факултету. Та диплома није била само папир – била је кључ за свет где речи постају оружје, а приче оживају.
Кецмановићев пут у књижевност започиње рано, са само 18 година, када прича „Хистерија“ осваја Андрићеву награду на југословенском конкурсу листа Ослобођење. Први роман, Последња шанса (1999), означио је деби, а онда су уследили ремек-дела: Садржај шупљине (2001), Феликс (2007, у ужем избору за НИН-ову награду), Топ је био врео (2008, стипендија Борислава Пекића) и Сибир (2011).
Са пријатељем Дејаном Стојиљковићем, створио је Каинов ожиљак (2014) и Осаму (2015), али прави врхунац је трилогија „Немањићи“ (У име Оца, Два орла, У име Сина, 2016–2017) – епска саге о српским великанима, која је продрла дубоко у срце читалачке публике.Не заустављајући се на прози, Кецмановић је објавио збирке приповедака Зидови који се руше (2012) и Кao у соби са огледалима (2017), есејистичке бисере попут Тито-поговора (са Предрагом Марковићем, 2012), Das ist Принцип (2014) и Два крста и једна крв (2017). Већ 2004. године, сачинио је Душкову кућу – избор афоризама Душана Радовића са илустрацијама Душана Петричића – проглашену дечјом књигом године на Београдском сајму. А последњи дар?
Поема Огањ и келија (2024), инспирисана Светим Василијем Острошким, где се поезија спаја са духовношћу. Али Кецмановић није само писац – он је визионар екрана. Власник издавачке куће ВИА, сценариста друге сезоне „Сенки над Балканом“, косценариста филмова Топ је био врео и Непријатељ, креатор серије Жигосани.
Његове приче су оживеле на биоскопском платну, ТВ екранима и позоришним сценама: представа Каинов ожиљак (режија Југ Радивојевић) и Осама (режија Дарко Бајић). Преведене на енглески, француски, немачки, украјински, мађарски и румунски, оне су освојиле свет, показујући да српска прича има крила.Од 20. јула 2019, Кецмановић је уредник Културно-уметничког програма РТС-а, где обликује укус генерација.
Колумне у Вечерњим новостима, Политици и Гласу Српске – оштра, дубока, увек провокативна. Ожењен, отац ћеркице Наталије, живи у Београду, где сваки дан пише нову страницу своје саге.Владимир Кецмановић није само аутор – он је ткач снова од историјских нити. У временима кад се зидови руше, он их гради речима наде, храбрости и српског поноса.
Погледајте нову епизоду Компаса:
