Mnogo prašine se diglo nakon četvrtfinala Dejvis kupa.
Srbija je, bez veće drame, savladala Veliku Britaniju, ali je detalj pred početak duela uzburkao javnost na ovim prostorima.
„Veseli se srpski rode“, pesma Danice Crnogorčević, uz koju su izašli srpski teniseri na megdan, predvođeni najboljim igračem u istoriji – Novakom Đokovićem – nije se dopala baš svima.
Pojedine organizacije sa ovih prostora su tražile čak i diskvalifikaciju srpskog tima, utrkivali su se ko će jače i bolje da pljune na, na kraju krajeva, svoj tim:
Pojedinci su otišli toliko daleko da su tražili i diskvalifikaciju Srbije iz Dejvis kupa!
I dok su pojedinci pukli pod pritiskom, pa povukli sa zvaničnih naloga Dejvis kupa snimak izlaska srpskih tenisera na teren, neki se nisu dali slomiti – u istom ritmu, na taktove iste pesme, srpski teniseri su izašli i na crtu Italijanima – u polufinalu.
Sa sportske strane gledano – svi ovi povici su učinili uslugu teniskoj ekipi, samim tim i Srbiji.
Poznate su moći i dometi srpskog inata. A tek dometi kada se zainati Novak Đoković, najbolji teniser svih vremena, kojem je upravo ova pesma, jedna od omiljenih.
Novak nastavlja tradiciju porodice Đoković, kroz čiju je istoriju bilo previše muka i patnje zbog principa, stavova i nesalomivosti.
Ako se pogleda istorija Đokovića, jasno je i zbog čega im je ovo jedna od omiljenih pesama.
Zašto je ova pesma omiljena u porodici Đoković?
Ukratko – Novakov predak iz Crne Gore, Đoko Damjanović, ubio je turskog agu, zbog čega je pobegao sa porodicom. Naselili su se u Jasenovom Polju, nadomak Nikšića i postali Đokovići.
Novakov pradeda – Neđeljko, dobio je zemlju na Kosovu, kao učesnik Bregalničke bitke, a tamo je živeo do početka Drugog svetskog rata.
Novakov otac je rođen u Zvečanu, a porodica se preselila u Beograd 1981. godine, gde je, šest godina kasnije, rođen najbolji teniser u istoriji.
Važno je reći i da je predak po kojem je Novak dobio ime bio je veliki patriota – iako je živeo i radio u Čikagu, dva puta se vraćao u Crnu Goru kako bi učestvovao u balkanskim ratovima.
Dakle, jasno je zbog čega baš ova pesma ima posebno mesto u porodici Đoković, ali to nije u središtu rasprave o pesmi.
Stihovi koje moramo nositi sa sobom
Nije baš najjasnije zbog čega stihovi ove pesme pogađaju bilo koga, a ponajviše one koji bi trebalo da se ponose njima.
„Ogrijalo Sunce sa Kosova polja ravna, zasijale svetinje iz vremena davna.“
Uvodne reči pesme govore o bogatoj srpskoj istoriji, ponosno podsećajući na kolevku srpskog roda i čuvara duhovnosti našeg naroda.
U vreme kada je autošovinizam uzeo maha, u vreme kada je lako doći do prekrajanja i brisanja istorije, pojedinci su odlučni u nameri da ocrne sve svoje ne bi li došli do simpatija nekih drugih.
„Veseli se srpski rode, srpski rode zbog slobode.“
Srbi su ratovali kroz istoriju. Možda mnogo više nego što bi trebalo. Ali, vrlo važno – nikada na tuđoj zemlji, uvek braneći svoje i boreći se za slobodu.
Zato ove reči treba nositi sa sobom i podsećati se svako malo na bogatu istoriju i žrtve predaka – i Nemanjića, Obilića, Petrovića, baš kao i Damjanovića, Đokovića i svih ostalih koji su dali živote za slobodu.
„Nek se srpski barjak vije, od Prizrena do Rumije
Odjeknula zvona sa starih Dečana,
Ovo je zemlja Lazara i Stefana
Ovdje su grobovi slavnih predaka,
Što odbraniše svetu vjeru od Turaka.“
Odricati se slavne prošlosti, suštine našeg identiteta, ravno je samoubistvu. A to činiti samo zato što to neko kaže i zato što mu to „smeta“ – kosi se sa svime onime što smo naučili u prošlosti. To bi značilo odbaciti svaku žrtvu predaka i pljunuti na nju. Na sve ono zbog čega smo danas tu, na sve borbe koje smo vodili i zbog kojih smo opstali.
Uvek na pravoj strani istorije, na strani istine i pravde. Ni trena ne pitajući po koju cenu.
I zbog toga, veseli se srpski rode, imaš i zbog čega.
