У прва четири дана Великог поста у црквама се чита Покајни канон који је написао Свети Андреј Критски. Ова служба је „музичка виљушка“ која ствара расположење за Велики пост. Канон је пун поучних примера из Светог Писма Старог и Новог Завета. Добра је идеја да се унапред упознате са одговарајућим читањем Великог канона за сваки поједини дан. Нови хришћани увек могу понети ове текстове у храм, посебно ако тамо читање није баш разумљиво.
Они који су везани за кревет, или су удаљени од храма могу да пусте видео или аудио снимак службе.
Трајање читања Великог канона је око 30 минута. Одмах за њим следи и Велико повечерје, које је отприлике исте дужине (уврштено је у Часослов и састоји се од 3 дела). Дакле, цела служба траје око 1,15 минута.
Одржавање одговарајућег стања ума током службе може бити тешко чак и за искусне вернике. Исусова молитва олакшава овај задатак.
О ограничењима у храни
Данас Српска Православна Црква следи Јерусалимски типик Лавре Светог Саве Освећеног. Овај Типик происходи из праксе једног од најпознатијих и најзначајнијих палестинских манастира из 1695. Због тога, неке од његових препорука за пост, као што су потпуни пост без јела и пића, сухоједеније, храна без биљног уља, итд., мораће да се примењују са расуђивањем и благословом духовника.
На пример, када по Типику појединим данима скинемо биљно уље са трпезе, сетимо се и да се у јужним земљама оно лако замењује маслинама, па је уље прилично сувишно у монашкој пракси.
Такође треба имати на уму да, како сами себи намећемо више ограничења у исхрани, такође треба и да се молимо више.
Колико често треба да присуствујемо богослужењима и учествујемо у Тајнама током Великог поста?
Ово питање обично не постављају људи који прате „ритам“ црквеног живота. Заједнички пастирски савет је да се причешћујете што чешће, са благословом духовника. Такође је препоручљиво ићи у цркву недељом и празницима, као и на поједине великопосне службе, као што су читање Великог канона и житија Свете Марије Египћанке, Поклоњење Часном Крсту, Акатист Богородици и цео циклус Страсне недеље, почев од Лазареве суботе. Све су то невероватне службе које се обављају само једном годишње, а пропуштање из било ког разлога представља велики губитак.
Кад паднеш, устани!
Никада није касно да почнете да постите или да наставите са прекинутим постом. У случају неуспеха, немојте наседати на лукав трик да потпуно престанете да постите са образложењем „да ћете то урадити како треба следеће године“.
Из неког разлога, често се верује да је духовни живот нешто што би требало да се одвија спонтано. То доводи до тога да многи одустану одмах након што први пут „посрну“ на свом путу ка Богу. Малодушност није добар саветник; па се чувајте његових провокативних савета. Духовни живот има довољно принципа и закона да формира посебну академску дисциплину која се зове аскетизам. Мудро приступи посту, проучавајући и ослањајући се на искуство светих подвижника.
