У издању Удружења стрип аутора и обожавалаца стрипа Републике Српске „Девета димензија“ ускоро ће бити објављен стрип албум „Споменко – Прича о једном детињству“, посвећен трагичној судбини Споменка Гостића, најмлађег борца Војске Републике Српске.
Стрип је писао талентовани Никола Видачковић. Цртачки део посла обавили су Предраг Иконић и Здравко Кнежевић, а насловна страна је дело Дејана Шијука. Стрип је, како истиче Предраг Иконић, настао из неформалне идеје чланова „Девете димензије“ да кроз форму стрипа одају почаст стварним догађајима из последњег отаџбинског рата.
– Одавно се у главама нас деветодимензијаша рађала идеја о неком стрип албуму са стварним епизодама из последњег отаџбинског рата у којима бисмо показали сав бесмисао истог. Здравко и ја смо често причали о Споменку и имали намеру да урадимо неки краћи фрагмент из његовог живота. Онда се у причу укључио наш млади сценариста и пријатељ Никола који је у даху написао причу од скоро 50 страна. Знао сам да ће требати доста времена за један такав албум, али није било повратка. Рад на стрипу трајао је две године са неким прекидима. Велики је то подухват с обзиром на то да сви ми радимо неке друге послове, имамо породице, а стрипом се бавимо из љубави, онда кад уграбимо који слободан тренутак – рекао је Иконић.
Прича о Споменку
Прича прати последњу годину Споменковог кратког живота кроз све оне познате чињенице, од његовог прикључења нашој војсци, преко рањавања до трагичне погибије, али Иконић истиче да је и уметничка фикција дала свој допринос.
– Као и у сваком уметничком делу, и овде има слободе јер смо комплетну причу испричали кроз сећања двојице Споменкових сабораца које смо измаштали, али многи ће се у њима препознати вероватно. За њихов визуелни изглед позајмио сам стварне ликове мојих пријатеља и радних колега, такође ветерана отаџбинског рата, Млађена и Раденка. Мали омаж легендарном глумцу Гордону Кеју (серија „Ало, ало“) и борби против окупатора дао сам кроз лик власника кафане у којој се одвија део радње. Учесник сам отаџбинског рата све време његовог трајања, био сам пар година старији од покојног Споменка, тако да сам рад на овом стрипу цртао сећајући се и својих догодовштина, страхова, жеља… Ми смо дужни нашим покојним саборцима, као и нама самима и историји српског народа да радимо овакве стрипове и пишемо овакве приче. Многи се устручавају, избегавају, шкакљива је и још свежа тема – нагласио је Иконић.
Стрип карактерише већ препознатљив Иконићев цртачки стил, једноставних, чистих линија и наглашене динамике, посебно у сценама рата, док је млади, али јако продуктивни и талентовани сценариста Никола Видачковић надахнуто написао сценарио који без банализације и патетике на врло емотиван начин прилази једној тешкој теми. Како он сам истиче, није било дилеме да се овако важној и осетљивој теми мора прићи из антиратног угла како би се истакла трагедија дешавања која су довела до једне преране смрти.
– Пре свега желео бих да нагласим како стрип албум „Споменко – Прича о једном детињству“, који данас имамо срећу да видимо испред нас, није само још једна ратна прича. Напротив, ово је у самој својој сржи једна антиратна одисеја јер, како и сам наслов каже, сећамо се једног детињства које је прво прекинуо сукоб, а онда и, на нашу велику жалост, смрт. Ако икада неко буде упоређивао наше дело са неким другим, волео бих да то буде са руским филмом „Дођи и види“. Наравно, у питању су потпуно различити медији и продукцијске могућности, али основна премиса је иста, грозоте рата и последице које остављају на животе деце. Тако нешто би значило да сам успео у својој намери приликом писања – рекао је Видачковић.
Захвалност
По речима сценаристе, иза писања и цртања ове приче није стајало ништа друго осим личне жеље аутора да на неки начин утичу на већ бесмртну слику дечака ратника и да се његово име никада не препусти усуду времена, напротив, да се с поносом спомиње док је света и века.
– Иза самог писања и цртања овог стрипа стајала је лична и крајње искрена жеља да Споменку кажемо једно велико хвала за његову храброст и жртву те, као што сам и написао у албуму: „Драги наш Споменко, заслужио си боље, заслужио си најбоље, боље нисам умео, праштај“. На крају морам да искористим медијски простор који сте нам дали и да истакнем да, упркос чињеници да Пеђа, Здравко и ја ни у једном тренутку нисмо помишљали да тражимо неку врсту новчане надокнаде за наш рад, сами трошкови штампе су изузетно велики и било би јако тешко да ово дело угледа светло дана да није било многобројних спонзора који су подржали наш пројекат – истакао је сценариста.
Стрип аутор, публициста и организатор бројних школа стрипа Здравко Кнежевић Кнез дао је свој допринос овом албуму кроз надахнуто одрађено туширање табли, иако каже да би волео да никад није имао прилику да ради један овакав албум, али, нажалост, историја се код нас превише често понавља на мрачан и страдалнички начин, не бирајући жртве.
„Историја се понавља. Понавља се свуда, али посебно у крвавом, ужасном бесмислу ратног вихора. Гледам малог Момчила Гаврића како је ручицама обгрлио чизме команданта Дринске дивизије говорећи: „Чико, немојте ме оставити. Све су ми побили, остао сам сам“. Гледам, а видим и чујем Споменка неких 75 година касније: „Ја више немам нигде никог свог“. Гледам, и у некој измаглици свести, док туширам ове табле стрипа о дечаку хероју са озренских литица, кроз подсвест чујем грување топова, фијук граната, њиштање коња и видим његов стакласт поглед упрт у небо.
Тај плавокоси малишан одавно не хода својом рођеном планином, његове стазе су зарасле у шипражје… Али наше сећање на његово херојско и пожртвовано дело ће заувек остати у нашим срцима. Због тога смо и нацртали овај стрип, то је једино што смо ми били кадри урадити њему у спомен… И свој другој деци страдалој у бесмислима ратова, јер знам да је он сад на неком бољем месту заједно са Гаврићем, Бувом, Сирогојном, и са свом другом децом несталом у вихору ратова…“, рекао је Кнежевић.
Стрип је завршен у децембру прошле године, како аутори истичу, план је да датум изласка буде 20. март ове године, на дан када је Споменко погинуо и када ће организовано посетити његов гроб. Стрип албум неће бити у класичној продаји у стрипарницама или књижарама јер нема цену, а план аутора је да се организују хуманитарне промоције у свим заинтересованим градовима и општинама Републике Српске, где би посетиоци куповали стрип по некој произвољној цени, а комплетан приход од продаје на крају ће бити уплаћен у хуманитарне сврхе.
Штампање стрипа помогли су Кабинет председника Републике Српске, „Гросс“ д.о.о. Градишка ПЈ Рудник олова и цинкари Сребреница, општина Источно Ново Сарајево, град Приједор, Туристичка организација града Источно Сарајево, ЗД „ИРЦЕ“ а.д. Источно Сарајево, „ЕЛАС металексперт“ д.о.о. Бањалука, Србско сабрање „Баштионик“ Бањалука…
Поговор на крају албума написао је млади историчар Георгије Вулић, истраживач виши сарадник у Институту историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву. Албум је у тврдом повезу на 45 црно-белих страна стрипа плус текстуални прилози, укупно 60 страница комплетног издања.
