Teslina inspiracija u najtežim trenucima: Zmajevi stihovi u Americi

Nikola Tesla i Jovan Jovanović Zmaj susreli su se prilikom jedine Tesline posete Beogradu, 2. jula 1892. godine, kada je vozom, preko Novog Sada, došao u Srbiju, a u Beogradu je tom prilikom organizovan svečani doček.

Rečima dobrodošlice i sa velikim oduševljenjem Teslu je dočekao srpski kralj, a jedan od govornika na toj svečanosti bio je niko drugi do omiljeni pesnik Teslin, Jovan Jovanović Zmaj.

Zmaj je naučnika pozdravio stihovima, što je ujedno bio i jedini put da Zmaj javno čita svoje pesme. Tesla, iskreno dirnut ovim susretom, prišao je pesniku i poljubio mu ruku i rekao: „Kad mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odbačen i neshvaćen, s gorkim suzama sam čitao Vašu poeziju, a sada Vam obećavam da ću Vaše stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti”.

Zmajeva pesma posvećena susretu sa Nikolom Teslom:

Ne znam šta je, je l`suština,

Il`to čini samo mis`o

Čim smo čuli: dolaziš nam,

Odmah si nas elektris`o.

Na sto žice sprovodnice,

Elektrika juri sirom,

vazduhom će biti spoja

(posle možda i etirom)

Stoji stablo, stoji Srpstvo,

Majka svakom listu-sinu,

Najsvežiji list mu trepnu

pa odleti u daljinu.

Ti nam, Tesla, ti vrlice,

Ode letom jače struje

U daleku Kolumbiju,

da ti munje kolumbuje.

I ti, Tesla, u kojem se

Ispolinske misli roje,

Tebe vraća neodolje,

Da poljubiš stablo svoje.

Ljubi stablo, dojčine mu,

Sisni dojku, sisni vrli.

Svaka grana srpskog stabla

Tesli tepa, Teslu grli.

Beograd je danas sretan

Rukujuć`se s srpskom dikom

I otkriva srce svoje

Pred Srbinom velebnikom.

No ti moraš opet natrag

– Sastanak nam kratko traja –

Al`toplotu nosi sobom

Bratinskog zagrljaja.

Ostvarena j`mis`o tvoja

Mis`o divna i golema:

Među nam`biće veza,

A daljina nema, nema.

Razumeće listak svezi

Svaku žilu svoga stabla,

(Elektrika naših srca)

I bez žica i bez kabla.

Duboko dirnut, Tesla se okupljenim ljudima obratio naglašeno emotivno:

„Ja osjećam mnogo više nošto mogu da kažem. Stoga Vas molim da jačinu mojih osjećanja ne merite po slabosti mojih riječi. Istrgnut sam iz poslova da amo dođem i još ne mogu da se oslobodim misli i ideja, koje me evo i ovde prate.

U meni ima nešto, što može biti i obmana, kao što češće biva kod mladih, oduševljenih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od mojih ideala – to će biti dobročinstvo za cijelo čovječanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta: da je to djelo jednog Srbina. Živilo srpstvo!”

Po povratku u Ameriku, Tesla se sa strašću bacio na prevođenje Zmajevih pesama i počeo da piše o srpskoj istoriji. Tako je nastao i Teslin esej iz 1897. godine o gorkoj sudbini srpskog naroda, u kome Tesla koristi i Zmajeve stihove i misli zajedno sa svojim interpretacijama kosovske i pokosovske tragedije srpskog naroda.

Pismo Nikole Tesle Zmaju

Tesla je 15. juna 1894. godine uputio Zmaju sledeće pismo, čiji je faksimil objavila „Politika” u trobroju za 31. maj, 1. i 2. juni 1936. godine, kada je u Beogradu i u drugim mestima Kraljevine Jugoslavije održan niz manifestacija povodom 80. rođendana Nikole Tesle.

Pod naslovom „Nikola Tesla kao prevodilac Zmajevih pesama”, Julija Lazarević-Tatić, saradnica Politike, obelodanila je da se Teslino pismo nalazi u pisanoj zaostavštini pedagoga, profesora dr Milana Ševića i da se u toj arhivi nalazi i pismo Zmaju Roberta Andervuda Džonsona, velikog Teslinog prijatelja i poklonika.

„Visoko poštovani gospodine, slavni srpski pesniče!

Oprostite što Vam se nisam javio prije, kao što bi dužnost zahtevala. Nekoliko misli tako su me obuzele, da mi je nemoguće otrgnuti se od rada.

Moj prijatelj, R. A. Džonson, plemenit čovek, jedan od najboljih pisaca ovđe, i sam pesnik, latio se je posla da prevede zbirku Vašijeh divnijeh pesama na engleskom.

Odavna tražio sam takova druga, koga bi mogao da oduševim, pa ma i dimom i ugljenom! U Americi nema boljega. Prevodi njegovi upravo divni su, a ako po gdekad morao je promeniti po koji redak, to je bilo neophodno nužno u duhu engleskog jezika.

Sad prevodimo nekoliko drugijeh pesama. Htedoh Đuliće ali je preteško, nu možebiti da ćemo uspeti docnije, ma i koliko posla imam, za to ću naći vremena. Molio bi Vas da mi pošaljete Vašu sliku, a kada bi mogli i dve, dao bih jednu mom prijatelju, koji Vas toliko poštuje.

Imam izdanje od 1882. Vašijeh radova i rad bi pribavio novije, ako se može dobiti.
Pozdravljajući Vas najsrdačnije ostajem Vaš

Nikola Tesla”.

U eseju posvećenom Zmaju, po Teslinom mišljenju najvećem srpskom pesniku, na samom početku kaže:

„Teško da postoji narod koji je doživeo tužniju sudbinu od srpskog. Sa visine svog sjaja, kada je carstvo obuhvatalo gotovo ceo severni deo balkanskog poluostrva i veliki deo koji pripada Austriji, srpski narod je gurnut u beznadežno ropstvo posle totalnog boja na Kosovu 1389. godine protiv nadmoćnijih azijatskih hordi. Evropa neće nikada moći da isplati veliki dug koji ima prema Srbima što su oni, žrtvujući i sopstvenu slobodu, zaustavili taj varvarski prodor. Za Evropu moj srpski narod bio je grudobran, a ona mu je uzvratila ropstvom.“

Pismo Roberta Endervuda Džonsona Zmaju

„Dragi gospodine,

U trenutku kad vam ovo pišem, ja još ne znam da li Vam je moj prijatelj Tesla što pisao o našem zajedničkom radu na upoznavanju amerikanske publike preko ’Century Magazine-a’ s primerima vaših vrsnih pesama.

Teslini prevodi Vaših pesama pobudili su u meni takvo divljenje, da se nisam mogao otrgnuti iskušenju da ih ne parafrazujem (jer se ne usuđujem nazvati ih prevodom) izašle su baš sad, u majskoj svesci ovoga časopisa, od koga sam Vam poslao jedan primerak. Ja, isto tako, prilažem uz ovo pismo štampani izvadak u kome imate i pesme i kratak uvodni članak, koji je bio ljubazan gospodin Tesla da napiše. Šaljući Vam to, ja se nadam da ovaj posao neća naići na Vašu osudu. (…)

Za slobodu, koju sam uzeo u pogledu Vaše pripovetke, imam da se pravdam naročito u dvema tačkama: jedna je u maloj izmeni, a druga u prostoj izradi. U ’Tri hajduka’, krstio se, kao što sam ja razumeo, slušalac priče, i iz strahopoštovanja i grozote.

Ovo bi se teško moglo prevesti na engleski, a da se time ne promeni sam okvir dela. Ja sam prvo pogrešno shvatio prevod g. Tesle i razumeo da se skeleti sami krste, i to je izgledalo tako savršeno dramski efektno, i isticalo je versku antipatiju, da sam ja zaključio da tako ostane.

Za Vaš narod nisu potrebna nikakva objašnjenja u pogledu hajduka i Turaka, ali našem je narodu to potrebno, pošto on inače ne bi razumeo narodnosni i verski konflikt, koji čini suštinu balade. U našeg je naroda manja uobrazilja no u vašega i stoga je njemu potrebno što očevidnije pretstaviti tako nežnu temu. (…)

Vaš Robert Andervud Džonson”

Teslini prevodi Zmajevih pesama

Već 1894. godine u časopisu „Vek“ („The Centuri Magazine“) Tesla je objavio rad o srpskoj narodnoj i o Zmajevoj poeziji, kao i prevod četiri Zmajeve pesme na engleski jezik, zajedno s urednikom časopisa Robertom Andervundom Džonsonom, koji ih je „upesmio“ – Teslin prozni prevod stavio u stihove

U antologiji poezije različitih naroda i autora izdatoj u Londonu i Njujorku 1897. godine u izboru R. A. Džonsona pod naslovom “Pesme slobode i ostale poeme”, u prvom delu nalaze se prevodi pesama modernih Grka, Poljaka, Italijana, Iraca i poznata Džonsonova pesma “U Teslinoj laboratoriji”.

Opisujući sablasnu tamu laboratorije, naglašava da ona nije utočište strašnim fantomima prošlosti ili plačnim nesrećnim duhovima nego:

… Blagoslovenim duhovima koji čekaju da se rode,
mislima koje će sa stvari skinuti okove;
boljem vremenu; sveopštem dobru.
Njihov osmeh je kao radosno svitanje,
Kako su divni, kako su blizu,
kako željno smišljaju!
Čuj! Taj šapat je šum anđeoskih krila.

Drugi deo ove antologije sadrži prepeve – prevode trinaest Zmajevih pesama. Reč je o zajedničkom Teslinom i Džonsonovom prevodu – prepevu Zmajeve poezije. Tu je ponovo preštampan i Teslin uvodni tekst iz 1894. godine o Zmaju pod nešto drukčijim naslovom: „Zmai Iovan Iovanovich, The Chief Servian Poet of To-day“ (vidi se da Tesla koristi stari oblik reči Servian umesto Serbian). U njemu je Tesla američkim čitaocima doneo detaljnu biografiju velikog pesnika i otkrio do tada neke nepoznate detalje vezane za početke Zmajevog književnog rada.

Valja imati na umu da su naslovi Zmajevih pesama u prevodu manje-više menjani, tj. nisu doslovno prevođeni. Navešćemo ih prema Zmajevom originalu, ukoliko nije reč o odlomcima nekih pesama, gde su prevodioci dali nov naslov.

Zmajeve pesme objavljene su po sledećem redosledu (u ovih trinaest prevoda uvrštene su i one četiri ranije prevedene pesme):

Tri hajduka (Three Giaours),

Luka Filipov (Luka Filipov – An Incident of the Montenegrin war of 1876–78),

Jadna majka (A Mother of Bosnia),

Čudovište (?) (The Monster),

Dva sna (Two Dreams),

Tajna ljubav (MysteriousLove),

Pesma o pesmi (The Coming of Song),

Kletva (Curses),

Vila iz duge (?) (A Fairy from the Sun Shower) – u podnaslovu stoji na engleskom Teslina napomena: „Kad Srbi vide sunčeve zrake posle letnjeg pljuska, oni vele da to vile češljaju kose“.

Zašto pitaš, Srbin nije iščezao, nestao? („Why“, you ask, „Has not the Servian Perished?“) – ovde u podnaslovu stoji: Fragment from the „Guiliche“ („Jewels“) – Odlomak iz Đulića. Ovde je reč o slobodnom prevodu i o dve Tesline zabune. Ovaj odlomak – četvorostih – nije iz Đulića, već iz Pesme o pesmi. Radi se o onim slobodnije prevedenim stihovima:

Haj, što Srbin još se drži
Kraj svih zala,
Pesma ga je održala,
Njojzi hvala!

Drugo, očito da Tesli nije bilo poznato značenje reči đulić (đul = ruža), jer je u zagradi stavio kao objašnjenje dragulji (jewels).

Celokupan sadržaj objavljen u magazinu „Vek“ 1894-5, sa Teslinim prevodima pesama „Tri hajduka“, „Tajna ljubav“, „Dva sna“, „Jadna majka“, i „Luka Filipov“

Slede pesme:

Jedna cura (I Begged a Kiss of a Little Maid),

Zašto se vojska ućutala? (Why the Army Became quiet?)

i Ciganin hvali svoga konja (The Gipsy Praises his Horse).

Što se tiče kvaliteta prevoda, o tome će pravu reč da kažu odgovarajući stručnjaci, dobri znalci oba jezika. A kad je reč o izboru pesama koje su prevedene, može se reći da je veoma dobar i reprezentativan za Zmaja. Pokazuje Teslin visok ukus i poetski senzibilitet (videli smo da neke vrhunske pesme namerno nije prevodio, jer se osećao nespreman za takav poduhvat).

Uz popularnu baladu “Tri hajduka” i druge rodoljubive, prevodi i “Tajnu ljubav”, koju će kasnije Laza Kostić izdvojiti kao jednu od najsuptilnijih Zmajevih „milopojki“ (Tesla je dao i tačniji naslov ove pesme nego prevodilac Vesnić, jer tu nije reč o tajnoj – secret, već o misterioznoj, zagonetnoj ljubavi – mysterious.

Uz ovu, prevedena je i ljupka ljubavna balada “Dva sna”. Reč je o snovima ruže i handžara: ostvaruje se, nažalost, handžarev, a ne ružin san. Verska mržnja je bila jača, trijumfovala je nad ljubavlju. Očigledno, kako kaže Dušan Matić, „prošlost dugo traje“. I “Pesma o pesmi” i “Ciganin hvali svoga konja” u svojim vrstama idu u vrhove Zmajevog stvaralaštva.

Ukratko, među prevedenim pesmama su rodoljubive, ljubavne, istočnjačke, refleksivno-programatske, dečje, humorističke – dakle spektar i presek Zmajevog bogatog pesničkog opusa, mada je Tesla naglasio da taj izbor ne može ni približno predstaviti Zmajevo celokupno stvaralaštvo.

Želeći da Zmajeve pesme predstavi što boljim, a svoje prevode nedovoljno stihovnim i manje izražajnim u poređenju sa snagom originala, Tesla je o Zmajevim pesmama zapisao i ovo: „Toliko su suštinski srpske da ih je gotovo nemoguće prevesti na drugi jezik.“

Velikog naučnika i znamenitog pesnika zbližila je i upoznala poezija – njojzi hvala! Zahvaljujući Teslinim prevodima Zmaj je bio prvi srpski pisac posle Vuka čije delo su američki čitaoci, i ne samo oni, upoznali na svom jeziku već u 19. veku, za Zmajeva života (1833–1904). Pre toga imali su priliku da se upoznaju i sa našom narodnom poezijom – Vukovom zbirkom, koju je sredinom prošlog veka prevodila u Americi Tereza Talfi, odnosno, gospođa Robinson, kako se posle udaje potpisivala.

Simptomatično je da je Tesla prilikom prevoda pesme „Tri hajduka“ reč „hajduk“ preveo na engleski kao „diaour“, što je reč izvedena iz izvorno arapske reči „gavur“, odnosno iz turske reči „đaur“, „kaurin“, i znači i na engleskom isto što i na ova dva jezika – „hrišćanin“, odnosno „nevernik“.

Izgleda da je Tesla pri tom ponajaviše imao na umu značenje reči „kaurin“, odnosno „đaur“ na srpskom jeziku u kome ona ne znači samo „hrišćanin“, „nevernik“, već je i oznaka za Srbina u turskom dobu. Time je već u naslovu pesme Tesla naglasio da se radi o tri Srbina i njihovim junačkim podvizima.

„I pored velikog niza radova i pronalazaka, Tesla je osetio potrebu i našao vremena da pomoću sopstvenog prevoda upozna sredinu, u kojoj se on kretao, sa onim što je voleo i što ga je oduševljavalo. To je bila jedna od prvih i jedna od najiskrenijih naših propagandi”. (Julija Lazarević-Tatić, Politika, 31. maj 1936)