Када се осврнемо на сточарство у Србији, то је као да додирујемо пулс руралне економије – сектор који не само да храни нацију, већ и одражава дубоке социјалне и економске промене. Као неко ко прати агро-сектор и његов утицај на свакодневни живот, увек ме фасцинира како сточарство, са својим традиционалним коренима у породичним газдинствима, балансира између наслеђа и модерних изазова. У марту 2026. године, усред глобалних тензија и климатских промена, сточарство у Србији доживљава период стагнације, са смањењем фонда стоке и потребом за већим инвестицијама. У овој детаљној анализи, покушаћу да разложим тренутно стање, историјски контекст, економске аспекте, изазове и будуће правце, не као суве бројке, већ као причу о људима који се боре да одрже ову грану живом.
Србија има потенцијал да постане регионални лидер у производњи млека и меса, али то захтева стратешки приступ.
Прво, да се подсетимо историјског контекста: Сточарство у Србији има дубоке корене у традиционалној пољопривреди, где су породична газдинства доминирала производњом. У социјалистичком периоду, након Другог светског рата, држава је подстицала колективизацију и индустријализацију, што је довело до пораста броја стоке – на пример, у 1980-им, број говеда је премашивао милион грла. Међутим, транзиција 1990-их, са санкцијама и економском кризом, довела је до драстичног смањења: многи фармери су напустили сточарство због недостатка хране за стоку и тржишта. Од 2000-их, уз улазак у преговоре са ЕУ, фокус се померио ка стандардима квалитета, али смањење фонда настављено је због урбанизације и старења популације. Данас, сточарство учествује са око 30-40% у укупној пољопривредној производњи, са фокусом на говедарство, свињарство, овчарство и живинарство.Тренутно стање у 2026. години, на основу најновијих података за 2025, показује мешовиту слику. Укупан број говеда на крају 2025. године остао је приближно исти као 2024, на нивоу од око 698.605 грла. Ово је наставак тренда смањења из претходних година – од 2015. до 2024, број говеда пао је за преко 20%, углавном због смањења броја млечних крава.Свиње су показале раст: у 2025, број је порастао за 2.3% у односу на 2024, достижући приближно 2.403.207 грла, што је позитиван сигнал након пада у ранијим годинама. Овце су, напротив, опале за 4.3%, на око 1.683.769 грла, док је живина смањена за 1.8%, на око 14.507.687 грла. Козе су такође у паду, са око 119.061 грла у 2024, што указује на општи тренд смањења мањих сточарских газдинстава.
Што се тиче производње, Србија годишње производи око 500.000 тона меса свих врста, што је за 150.000 тона мање него пре две деценије. Производња млека је стабилна, са фокусом на кравље млеко – просечно око 1,5 милијарди литара годишње, али са тенденцијом смањења због мањег броја крава. Јаја и мед су у благом порасту, захваљујући индустријском живинарству и пчеларству, које броји преко 1 милион кошница. У регионалном смислу, Војводина доминира свињарством и говедарством, док централна и јужна Србија имају више овчарства и козарства, интегрисаног са шумарством и туризмом. Економски, сточарство генерише око 1-2 милијарде евра годишње, са извозом меса и млечних производа ка ЕУ и Русији, али увоз хране за стоку ствара зависност.Изазови су бројни и вишеструки, што чини сточарство „слабом кариком“ пољопривреде. Прво, смањење броја стоке узроковано је старењем фармера и одливом младих – просечан сточар је преко 60 година, а многи напуштају газдинства због ниских прихода. Климатске промене, попут суша, смањују доступност пашњака и повећавају трошкове хране за стоку, што је посебно погађало 2025. годину са нестабилним временом. Економски, раст цена ђубрива и сточне хране – за 15-20% у 2026 – смањује профитабилност, а конкуренција из ЕУ доводи до увоза меса, што потискује домаћу производњу.Здравствени ризици, попут болести стоке, и строги ЕУ стандарди за хигијену и добробит животиња, захтевају инвестиције које мали фармери не могу да приуште. У 2026, недостатак радне снаге је акутан, са сезонским радницима који недостају за клање и одржавање.
Државна подршка је кључна, и Србија има једне од највећих мера у свету: 55.000 динара по крави, 19 динара по литру млека, и субвенције за инвестиције у механизацију. Буџет за пољопривреду у 2026 износи 1,1 милијарду евра, са фокусом на сточарство кроз ИПАРД фондове и националне програме. Стратегија за 2018-2026 наглашава унапређење сточарства кроз едукацију, отпорност на климатске промене и развој органске производње. Министарство пољопривреде промовише сточарство као инвестициону шансу, са потенцијалом за раст кроз кооперативе и модерне фарме.У будућности, сточарство у Србији може да се развије ка одрживости: увођењем прецизног сточарства са сензорима за здравље стоке, промоцијом органског узгоја за извоз и интеграцијом са туризмом (нпр. агротуризам са фармама оваца). Ако се реше изазови попут модернизације и задржавања младих, сектор може да порасте за 10-15% у наредних пет година. Ипак, без хитних мера, ризикујемо даљу редукцију, што би угрозило прехрамбену сигурност.У закључку, сточарство у Србији није само економска грана – оно је део нашег културног идентитета, од традиционалних сирева до модерних фарми. Са тренутним фондом стоке који стагнира или опада, и изазовима који се гомилају, потребна је визија: комбинација државне подршке, иновација и људског ентузијазма. Ако успемо, сточарство може постати мотор руралног развоја; у супротном, ризикујемо да постане претпоследња генерација фармера. Као и увек, земља и стока нас чекају – питање је да ли ћемо ми бити спремни да их сачувамо.
