Цариградски друм или друм до Стамбола, царски пут, моравски пут, односно велика џада била је једна од најзначајнијих саобраћајница у средњем веку на Балканском полуострву која је спајала Београд са Цариградом, данашњим Истанбулом.
Њена претеча је римски Војнички пут (чувени Виа милитарис), а пре њега овде су постојала још старија преантичка кретања, која су се одвијала овим правцем. Цариградски друм су, у оба правца, користили многи појединци, групе, војне формације, било да руше и убијају, попут Хуна, или да бране, као што су то чиниле римске легије или да освајају нова пространства, као Османлије. Овим путем је прошла и свита словеначке браће Ћирила и Методија, весника писмености на овим просторима.
Темељи најзначајније балканске комуникације постављени су, дакле, још у време Римљана и то у првом веку нове ере. Римљани су цело царство премрежили солидним путевима. Војни пут је водио од Сингидунума долином Мораве, преко Наиса и Сердике до Мале Азије. На њему су се налазиле станице за промену коња, као и преноћишта распоређена на по један дан хода.
Пут је још у доба Римљана био поплочан, насут шљунком и ситним камењем, а местимично и блатњав. Многи путописци су описивали тешко вађење из глиба на моравском путу. Осим војске, путем су се најчешће кретали каравани пуни разне робе, разна званична посланства и понеки светски путник. Путовало се пешке, на коњима и у колима, а путовање је било изузетно опасно. Из густих шума увек су вребале многобројне банде и хајдуци, а посебно су били опасни они на Липару код Јагодине и у планини Куновица иза Ниша. Пут од Београда до Ниша трајао је око четрдесет сати, не рачунајући одмор и ноћења.
Безбедност на друму
На појединим опаснијим деоницама нека села су имала задатак да чувају пролазе, понегде су грађена мала утврђења – паланке. На појединим местима, као у Нишу подизани су каравансараји, у којима су путници могли да одседају. У понеким селима и местима могли су да се мењају коњи или обавља трговина. Једна од природних препрека биле су многобројне мрачне шуме, које су крчили Турци или већ поменути хајдуци, који се у литератури углавном наводе као разбојници.
Неке од станица на римском путу била су и данашња насеља Мали Мокри Луг, Ритопек, Кулич код Смедерева, Виминацијум код Костолца, Медвеђа, средњевековни град Хореум Марги код Ћуприје, Бован код Алексинца, Ниш, Бела Паланка и Пирот.
Цариградски друм је временом постао значајна културна одредница. Његови остаци се и дан-данас могу препознати приликом археолошких радова или случајно. Података о њему има и у топонимији, оскудној литератури, али и у легендама, па и у научним истраживањима. Након изградње прве српске железнице 1884. године, полако губи на значају. А после изградње савременог ауто-пута, практично престаје да се користи. Данас се само понегде виде његови остаци обрасли шумом или коровом.
