Администрација Доналда Трампа укинула је санкције на куповину иранске нафте на мору на 30 дана, тврдећи да ће тиме на глобална тржишта бити пуштено око 140 милиона барела и смањен притисак на снабдевање енергијом.
Сукоби на Блиском истоку показују колико је стабилно снабдевање енергентима кључно за економију и живот грађана. О томе, али и о томе како су гасоводи и нафтоводи постали инструменти геополитике, говорили су стручњаци на научном скупу у Бањалуци.
Упозоравају да Европу очекују нови енергетски изазови и да земље региона морају обезбедити више праваца снабдевања и стабилне изворе енергије.
Сукоб на Блиском истоку и блокада Ормуског мореуза показали су да сваки прекид у протоку енергената утиче на цене и стандард грађана широм света. Русија већ деценијама игра кључну улогу у снабдевању Европе нафтом и гасом. Гасоводи попут „Северног тока“ и партнерства са европским тржиштима омогућили су стабилност и развој.
Међутим, поједини политичари, посебно у Немачкој, упркос тешкој економској ситуацији, блокирају доток јефтинијих руских енергената на европско тржиште.
„Јефтини руски гас је геополитичко, геостратешко питање јер се ради о томе да се оствари и контрола над територијом. У том смислу, да се контролишу и привреда и економски токови и све друго. Мислим да ће ова ситуација са оружаним сукобом Америке и Израела с једне и Ирана с друге стране некако поново уверити Европу да се окрене руским енергентима“, казао је Милош Шолаја, професор међународних односа.
Пројекти нових гасних интерконекција и повезивање са више добављача кључни су за смањење енергетске зависности и ублажавање ефеката кризних ситуација.
Поремећаји изазвани обуставама испорука гаса и диверзијама на гасоводима показали су колико су државе, посебно европске, осетљиве на нестабилности на енергетском тржишту, пише РТРС.
„Не желим да мрачим. Били смо свесни да један овакав рат може угрозити целокупну економију континента. Делимично нам је то показала украјинска криза, а сада нам од марта то потврђује и ова иранска криза“, истиче Душан Пророковић, политиколог.
Мање земље, попут Србије и држава региона, пажљиво морају планирати своје енергетске политике да би обезбедиле стабилно снабдевање. Наредних дана следе преговори Београда са руским партнерима.
Руски министар економског развоја Максим Решетњиков каже да се сарадња Русије и Европе углавном односи на прошлост, а да европски лидери нису успели да пронађу нове јефтине добављаче.
„Ја нисам сигуран да је то европски избор, то је избор људи који су одговорни за европску економску политику. Србија, као и неке друге земље у окружењу, иде другим путем, размишљајући о националним интересима, о сваком становнику своје земље, како би становници Србије могли да уштеде“, каже Решетњиков.
Србија располаже резервама нафте за око 90 дана, што, како наводе стручњаци, није мало и даје простор за проналажење трајнијих решења.
А за Словенију једно од решења, ако дође до поремећаја у снабдевању, могло би бити и ограничавање точења горива за стране држављане. Премијер Роберт Голоб каже да је потражња за енергентима повећана због возача из Аустрије и Италије, где су веће цене енергената, и да би даља ескалација сукоба на Блиском истоку могла брзо да промени ситуацију, али нагоре.
