Сремски фронт је незапамћен комунистички злочин над српским народом!
Једном речју, то је била кланица српског народа коју су Тито и партизани извели.
Овако је то изгледало:
Сведочење са фронта
„[Командант Оперативне групе дивизија НОВЈ на Сремском фронту] Пеко Дапчевић зове у штаб 6. дивизије:
—— Шта је на фронту? Где сте? Што не напредујете?
Овај одговара из 6. дивизије:
—— Друже команданте, не можемо, јер чим се промоли глава или прст, гине се.
—— Па зато сте ту да гинете… Напред!
Овај је спустио слушалицу. Пеко поново зове у штаб 6. дивизије али више нема никог ко ће да му каже где је, шта је. Сви су изгинули. Сви људи који су били ту, послати су на кланицу“.
—— Милан Трешњић, мајор у штабу главнокомандујућег генерала НОВЈ Пека Дапчевића.
Историјски контекст и распоред снага
У планираном повлачењу немачке Групе армија „Ф“са југоистока Европе, Немци априла 1945. године, постављају фронт у правцу река Дунав-Босут-Сава-Дрина. Совјетска Црвена армија, која је октобра 1944. године ослободила Београд, одлази према Будимпешти и из правца Мађарске напада на Беч.
Улога Тита
Тито тражи и добија од Стаљина да му се остави један фронт (како би као ђак-понављач, машинбраварски помоћник и аустроугарски каплар) показао своје војно умеће и како би се ратосиљао опасности која му представља непријатељски настројено српско становништво.
Географија фронта и немачка одбрана
Само на кратком потезу између Дунава и Босута није било речне обале и ту Немци копају ровове, на брисаном простору који је потпуно раван.
Ту се одигравао Сремски фронт!
У тим рововима, немачка војска фиксира велику количину митраљеза типа „MG 42“. То су митраљези који су популарно названи „моторне тестере“ јер испаљују 20 метака у једној секунди.
Комунисти су терали српску децу да јуришају на митраљезе
Комунисти су терали српску децу да јуришају на те „моторне тестере“ на потпуно брисаном простору без иједног заклона.
Претходно, још у марту 1945. године, комунисти доносе одлуку да насилно мобилишу сву омладину на простору данашње Србије (и дела СР Црне Горе и СР Македоније) и да их пошаљу на фронт.
Успели су да мобилишу чак 250.000 Срба, највише из Шумадије, Подриња и Поморавља. Мобилисан је свако од 15. године живота па навише.
На кланицу Сремског фронта послата су без икакве војне обуке деца која пушку никад у животу нису држали.
Сведочење учесника Берислава Станојловића
Учесник Сремског фронта, тада 17-огодишњи, Берислав Станојловић то описује овако:
„Ја сам их гледао. Не зна пушку где да држи… Држи је на стомаку. Никад у животу пушку видео није. О некаквој обуци није било речи. То су биле приче за малу децу. Све је то послато на кланицу“.
Славонски корпус не чини ништа да помогне српској омладини
Оно што је најгоре, све време током трајања кланице Сремског фронта и јуришања голоруке српске омладине на немачке митраљезе, Титови партизани имају у непосредној близини читав Славонски корпус НОВЈ који у Славонији не чини ништа. Славонски корпус са десетином хиљада војника не добија наредбу да нападне Немце са леђа, док за то време Немци косе рафалима све што помоли главу или прст.
Штавише, Славонски корпус чак не напада ни Загреб, нити партизани икада праве пробој у правцу запада и Загреба.
Да не помињемо читаве 64 Титове бригаде на подручју СР Хрватске, тзв. НОВ Хрватске, које су биле најбројнија формација Титове војске у то време и које све време стоје иза леђа Сремског фронта на западу.
Та формација НОВ Хрватске никада није пришла билзу Сремском фронту, док је са друге стране фронта, насилно гурана сва мобилисана српска омладина да изгине од немачких цеви.
Колико је било жртава на Сремском фронту?
70-их година 20. века, Војноисторијски институт је покушао да састави списак жртава Сремског фронта. Стигло се до цифре од 80.000 погинулих, међутим, тај посао никада није завршен. Како би се прикрила свеопшта српска трагедија Сремског фронта, објављен је само списак од 15.000 погинулих.
Неких 400 километара даље од Срема на запад, 13. априла 1945. године, совјетске трупе Другог и Трећег украјинског фронта, које су претходно за Тита заузеле Београд и напредовале из Будимпеште ка Аустрији, улазе у Беч.
Када је Беч пао, за немачку Групу армија „Ф“ у повлачењу више није било сврхе да стоје утврђени у Срему. Сами су се окренули и пошли даље на запад.
Тумачење „пробоја“ фронта
То немачко повлачење са Сремског фронта, комунисти проглашавају за „пробој“ фронта и победу. То је оно што су деценијама комунисти славили као њихов велики допринос победи савезника у Другом светском рату и то је оно што наша држава и војска дан данас слави сваког 13. априла као победу.
Србија је овим комунистичким лудилом завијена у црно. Јосип Броз Тито је остварио свој циљ елиминације њему неподобног српског становништва.
Све што је остало од Сремског фронта биле су непрегледне колоне сељачких кола које су са Сремског фронта враћале српским домаћинима и Солунцима, њихову изгинулу децу.
