Ukrašen krstom i ćiriličnim krasnopisom, Srbski bukvar iz 1836. godine predstavljao je pravu prosvetiteljsku revoluciju u Crnoj Gori. Štampan je na Cetinju za vreme jednog od najistaknutijih Srba svih vremena – vladara, vladike i pesnika Petra Drugog Petrovića Njegoša.
Ova knjiga je postala temeljno sredstvo obrazovanja i prva školska lektira iz koje su mališani ponosne njegoševske zemlje sticali znanja o srpskom jeziku, pismenosti, veri i slavnoj istoriji srpskog naroda.
U vremenu kada je nepismenost bila raširena, a knjiga dragocenost, Njegoš je prepoznao značaj narodnog prosvećivanja i uložio veliki trud da se u srpskoj pravoslavnoj Crnoj Gori otvori put pismenosti i kulture. Srbski bukvar bio je ne samo praktičan priručnik, već i simbol narodnog buđenja i povratka korenima.
Sadržaj i obrazovna uloga Srbskog bukvara
Bukvar je sadržavao osnovne lekcije iz čitanja i pisanja na ćirilici, prilagođene deci i početnicima. Međutim, ono što ga je izdvajalo jeste i prisustvo poučnih tekstova o srpskoj istoriji, veri i moralu. Deca su, učeći slova, istovremeno usvajala i vrednosti i znanja koja su ih povezivala sa narodnom tradicijom i duhovnošću.
Pored azbuke i osnova fonetike, knjiga je sadržala molitve, poslovice i istorijske primere iz života svetih i znamenitij srpskih ličnosti. Tako je bukvar imao i vaspitnu, a ne samo obrazovnu ulogu, prenoseći mlađim naraštajima duh slobode, pravoslavlja i nacionalne svesti.
Srbska gramatika iz 1838. godine – temelj jezičke pismenosti
Dve godine nakon izlaska bukvara, 1838. godine, na Cetinju je štampana i Srbska gramatika, kao logičan nastavak procesa prosvećivanja i uređivanja jezičke kulture. Ova gramatika predstavljala je prvu sistematizovanu knjigu o srpskom jeziku u Crnoj Gori i imala je za cilj da učenike i nastavnike uvede u osnovne pravopisne, morfološke i sintaksičke principe.
U duhu Vukove reforme, ova gramatika se oslanjala na narodni jezik i težila da ga učini pristupačnim i razumljivim. Bila je podsticaj nastavnicima da se obrazuju i da prenose tačna i sistematizovana jezička znanja.
Ona je takođe služila kao model drugim školama u srpskim zemljama, posebno u oblasti u kojoj je školstvo tek počinjalo da se razvija.
Značaj ove gramatike ne ogleda se samo u njenom obrazovnom doprinosu, već i u simboličkom momentu – ona je predstavljala Njegoševu odlučnost da Crna Gora, kao srpska zemlja, bude kulturno i duhovno uređena, i da ima sopstveni sistem obrazovanja zasnovan na srpskom jeziku, pismu i istoriji.
Njegoševa prosvetiteljska misija
Srbski bukvar i Srbska gramatika zajedno su činili temelj prosvetiteljske misije Petra II Petrovića Njegoša. On nije bio samo vladar i duhovnik, već i vizionar koji je shvatio da je pismenost osnov nacionalnog opstanka i napretka. Kroz ove knjige, Njegoš je ostavio trajan pečat u istoriji srpske prosvete, izgrađujući most između narodne tradicije i savremene kulture.
