Украшен крстом и ћириличним краснописом, Србски буквар из 1836. године представљао је праву просветитељску револуцију у Црној Гори. Штампан је на Цетињу за време једног од најистакнутијих Срба свих времена – владара, владике и песника Петра Другог Петровића Његоша.
Ова књига је постала темељно средство образовања и прва школска лектира из које су малишани поносне његошевске земље стицали знања о српском језику, писмености, вери и славној историји српског народа.
У времену када је неписменост била раширена, а књига драгоценост, Његош је препознао значај народног просвећивања и уложио велики труд да се у српској православној Црној Гори отвори пут писмености и културе. Србски буквар био је не само практичан приручник, већ и симбол народног буђења и повратка коренима.
Садржај и образовна улога Србског буквара
Буквар је садржавао основне лекције из читања и писања на ћирилици, прилагођене деци и почетницима. Међутим, оно што га је издвајало јесте и присуство поучних текстова о српској историји, вери и моралу. Деца су, учећи слова, истовремено усвајала и вредности и знања која су их повезивала са народном традицијом и духовношћу.
Поред азбуке и основа фонетике, књига је садржала молитве, пословице и историјске примере из живота светих и знаменитиј српских личности. Тако је буквар имао и васпитну, а не само образовну улогу, преносећи млађим нараштајима дух слободе, православља и националне свести.
Србска граматика из 1838. године – темељ језичке писмености
Две године након изласка буквара, 1838. године, на Цетињу је штампана и Србска граматика, као логичан наставак процеса просвећивања и уређивања језичке културе. Ова граматика представљала је прву систематизовану књигу о српском језику у Црној Гори и имала је за циљ да ученике и наставнике уведе у основне правописне, морфолошке и синтаксичке принципе.
У духу Вукове реформе, ова граматика се ослањала на народни језик и тежила да га учини приступачним и разумљивим. Била је подстицај наставницима да се образују и да преносе тачна и систематизована језичка знања.
Она је такође служила као модел другим школама у српским земљама, посебно у области у којој је школство тек почињало да се развија.
Значај ове граматике не огледа се само у њеном образовном доприносу, већ и у симболичком моменту – она је представљала Његошеву одлучност да Црна Гора, као српска земља, буде културно и духовно уређена, и да има сопствени систем образовања заснован на српском језику, писму и историји.
Његошева просветитељска мисија
Србски буквар и Србска граматика заједно су чинили темељ просветитељске мисије Петра II Петровића Његоша. Он није био само владар и духовник, већ и визионар који је схватио да је писменост основ националног опстанка и напретка. Кроз ове књиге, Његош је оставио трајан печат у историји српске просвете, изграђујући мост између народне традиције и савремене културе.
