Telegram je društvena mreža koja omogućava korisnicima da šalju i primaju poruke, fotografije, video snimke, dokumente i druge vrste medija. Telegram se izdvaja od drugih društvenih mreža po tome što nudi visok nivo šifrovanja i privatnosti, kao i mogućnost kreiranja grupa i kanala sa velikim brojem članova. Telegram je osnovan 2013. godine od strane braće Nikolaja i Pavla Durova, koji su ranije bili zaduženi za popularnu rusku društvenu mrežu VKontakte. Telegram je dostupan na više platformi, uključujući Android, iOS, Vindovs, Mak i Linuks. Telegram ima više od 900 miliona aktivnih korisnika širom sveta i smatra se jednom od najbrže rastućih društvenih mreža.
Telegram je stvoren kao mesindžer ali je danas postao kompletna društvena mreža, jer pored četova ima i kanale koji funkcionišu slično grupama na Fejsbuku. Korisnici se prijavljuju na kanal, vide saopštenja koja se na njemu objavljuju, mogu da ostavljaju svoje utiske u komentarima i reakcije (koje su slične lajkovima). Prednost Telegrama u odnosu na druge platforme sastoji se u odsustvu algoritama. U ovoj aplikaciji ne postoji rubrika „Preporuke“ i zato korisnik sam bira šta želi da vidi u svom sadržaju. Kanali su osmišljeni kao četovi i svaka publikacija je praćena obaveštavanjem svih članova grupe (obaveštenja mogu da se isključe). Jedini način promovisanja na ovoj platformi je da kupite reklamu na nekom drugom kanalu ili neposredno u aplikaciji. Ova poslednja vrsta reklame može se ukinuti kupovinom premijum naloga sa dodatnim funkcijama, a te funkcije su brzo preuzimanje fajlova, originalni stikeri, dodatne alatke za upravljanje četovima (ćaskanjima), prepoznavanje glasovnih saopštenja, i mnogo toga drugog. Ali sve ključne funkcije su besplatne i stalno se dopunjavaju. Na primer, u junu 2023. godine na Telegramu se pojavila opcija Stories (saopštenja u formatu fotografije, slično Instagramu, koja nestaju posle izvesnog vremena).
U prepisci sa drugim korisnicima dostupne su funkcije odloženog slanja poruka, kao i „tajni“ četovi, zaštićeni „end-to-end“ šifrovanjem. Tajni razgovor se ne može nastaviti na drugom uređaju, a u njemu su predviđene i poruke koje nestaju posle određenog vremena. Zanimljiva funkcija je i pretraga ljudi po geografskoj lokaciji. Dovoljno je dozvoliti aplikaciji pristup geolokaciji i posle toga možete ući u „Kontakte“ i kliknuti „Pronađi ljude u blizini“. Ako ne želite da otkrivate svoju lokaciju, možete u pretraživanju četova izabrati lokaciju koja vas interesuje, jer korisnici često prave grupe vezane za određenu zemlju ili grad.
Telegram ima mnoštvo korisnih botova koji izračunavaju kurs valute, generišu personalni pregled vesti i vrše druge funkcije. Pored aplikacije u smartfonu ova platforma ima i verziju za desktop.
Beskonačni pregled sadržaja bez algoritama u kombinaciji sa mesindžerom doprineo je da Telegram postane glavni agregator vesti u Rusiji, i danas su vesti najzastupljenija vrsta sadržaja na ovoj platformi.
Društvena mreža Telegram već ima 900 miliona korisnika, rekao je za „Fajnenšel tajms” osnivač kompanije Pavel Durov.
„Nadamo se da ćemo biti profitabilni sledeće, ako ne i ove godine“, rekao je Durov. Početkom 2021. godine, pre sukoba u Ukrajini, broj korisnika Telegrama bio je 900 miliona.
Potencijalni investitori su već procenili kompaniju na 30 milijardi dolara, kaže Durov ističući da još ne namerava da prodaje ovu platformu.
Danas je ova platforma blokirana u Kini, Iranu, Iraku i Pakistanu. U jednim je blokirana tokom protesta da bi se ograničila mogućnost učesnika u protestu da koordinišu svoje korake putem mesindžera, a u drugim zbog „nepristojnog sadržaja“.
To nisu jedine zemlje u kojima je ova platforma blokirana. U pojedinim državama uzrok je bilo odbijanje Telegramovog tima da udalji određeni sadržaj ili da stavi na raspolaganje tehnologiju dešifrovanja ličnih saopštenja korisnika. Bezbednost korisnika i odbacivanje cenzure su principijelni postulati politike ove platforme. Na primer, za vreme pandemije COVID-19 Telegram nije hteo da ukloni lažne vesti o koronavirusu. Pavel Durov je to ovako prokomentarisao: „…mi nismo smatrali da je naša uloga da umesto naših korisnika odlučujemo u šta oni treba da veruju. […] Za 20 godina upravljanja diskusionim platformama ja sam primetio da se teorije zavere samo pojačavaju svaki put kada moderatori udalje njihov sadržaj. Umesto da stane u kraj pogrešnim idejama, cenzura često otežava borbu protiv njih. Eto zbog čega će širenje istine uvek biti efikasnija strategija od učešća u cenzuri“.
U jednom periodu platforma je bila blokirana i u Rusiji, ali je ta odluka povučena 2020. godine, a broj ruskih korisnika je za vreme blokade udvostručen.
