Gotovo svaka peta osoba u Srbiji živi u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti. Najosetljivije kategorije su deca i najstariji, ali u riziku može da bude svako – žene, samozaposlena lica, zaposleni u državnom sektoru. Srbija je među zemljama koja je znatno napredovala, ocenjeno je na konferenciji Ujedinjenih nacija i Evropske unije „Od ekonomskog rasta ka zajedničkom blagostanju“, ali iskorenjivanje siromaštva mora da ostane prioritet.
Siromaštvo ima mnogo lica. To nije samo pitanje novca već i nemanje grejanja, interneta ili je zdravstvena ustanova predaleko. Da bi se smanjilo siromaštvo potrebno je izgraditi sistem koji štiti ljude i otvara mogućnosti.
„Srbija je na tom putu već ostvarila značajan napredak, a kroz naše partnerstvo sa Evropskom unijom radimo na tome da ekonomski rast i socijalna uključenost napreduju zajedno — kako bi se osetio u svakoj zajednici“, rekla je Matilde Mort, stalna koordinatorka UN u Srbiji.
Siromaštvo ne pogađa sve regione podjednako. Iskorakom iz Beograda gde je u riziku 8,7 odsto građana, procenat se povećava – u Vojvodini 21 odsto, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 23, a Južnoj i Istočnoj Srbiji čak 27,7 odsto. Rešenje je u investiranju u obrazovanje i zapošljavanje u ruralnim područjima.
„Od 2014. EU je uložila više od 91 milion evra u jačanje sistema socijalne zaštite, obrazovanja i u zapošljavanje, sa posebnim fokusom na marginalizovane grupe. Planom rasta za Zapadni Balkan Srbiji je omogućen pristup sredstvima u iznosu od 1,6 milijardi evra za ključne reforme, a za poseban program za zapošljavanje i socijalno uključivanje izdvojiće se 27 miliona evra za period od 2024. do 2027. godine“, rekla je Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji.
Gotovo 75 odsto onih koji obavljaju neplaćene poslove u kući su žene. Žene sa 25 odsto prednjače i u populaciji najstarijih sugrađana koji su u riziku od siromaštva.
„Ekonomskim učešćem žena i ulaganjem u zdravo i aktivno starenje, pored toga što jačamo porodice – mi suštinski smanjujemo siromaštvo i ulažemo u otpornu budućnost za sve generacije u Srbiji“, rekla je Borka Jeremić, šefica Populacionog fonda UN za Srbiju.
Siromaštvo je usko povezano i sa zdravstvenim izazovima. Čak i uz nesporna poboljšanja u zaštiti, više od jedne trećine zdravstvenih rashoda građani pokrivaju iz sopstvenog džepa.
„Dobro osmišljena i kontinuirana socijalna ulaganja ne samo da ublažavaju teškoće, već i osposobljavaju ljude, grade otpornost i pokreću dugoročni rast“, rekla je Dejana Kostadinova, direktorka Unicefa u Srbiji.
Ključnu ulogu svakako ima država. U budžetu se povećavaju sredstva za socijalne programe, zdravstvo i obrazovanje.
Među najnovijim programima je Garancija za mlade, koja se u saradnji sa Evropskom unijom sprovodi kao pilot projekat u Kruševcu, Nišu i Sremskoj Mitrovici, obuhvatajući 20 lokalnih samouprava, a usmeren je na rešavanje pitanja zapošljavanja i socijalne uključenosti.
