Шећер се налази у многим намирницама, а прекомерни унос може изазвати озбиљне здравствене проблеме. Сазнајте колико шећера је безбедно конзумирати.
Шећери су присутни готово свуда у нашој исхрани. Налазе се природно у храни или се додају разним прехрамбеним производима и напицима. Извори шећера у исхрани укључују воће и воћне сокове, безалкохолна pićа, мед, џемове и мармеладе, производе од поврћа (нпр. кечап од парадајза), готова јела, десерте и друге слатке посластице.
Шећери су важни као директан извор енергије за наш мозак и мишиће и имају своје место у здравој исхрани.
Међутим, количина и врста хране из које их конзумирамо су важне.
Због све веће доступности хране и pićа богатих шећером, њихова потрошња је последњих деценија порасла изнад онога што би многи од нас сматрали здравим.
Прекомерни унос шећера повезан је са гојазношћу, дијабетесом типа 2 и другим здравственим проблемима. Зато се све више поставља питање: колико шећера заправо треба да конзумирамо дневно?
Где се шећер крије у нашој исхрани?
Шећер се налази у многим намирницама, често на местима где га не очекујемо. Најчешћи извори су:
- воће и воћни сокови
- газирана и заслађена pićа
- мед, џемови и мармеладе
- кечап и готови сосови
- индустријски припремљена јела
- десерти, колачи и слаткиши
Важно је разумети да се шећер не налази само у слаткишима, већ и у свакодневним „сланим“ производима.
Колико шећера стручњаци препоручују дневно?
Препорука СЗО
Светска здравствена организација (СЗО) препоручује да слободни шећери чине мање од 10 одсто дневног енергетског уноса, а за додатне здравствене користи чак и мање од пет одсто.
За одраслу особу то значи:
- до 50 г шећера дневно (10%)
- идеално око 25 г шећера дневно (5%)
То је отприлике:
- 6 – 12 кашичица шећера
- 1 чаша газираног pićа већ може достићи дневни максимум
Препоруке ЕФСА-е
Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) наглашава да унос додатих и слободних шећера треба да буде што је могуће мањи као део уравнотежене исхране, без јасне „безбедне горње границе“.
Додати, слободни и природно присутни шећери – постоји ли разлика?
Иако се шећери често деле на природне, додате и слободне, они су хемијски у суштини исти. Међутим, храна која природно садржи шећере – као што су житарице, махунарке, воће и поврће – обично такође садржи влакна и друге хранљиве материје, и стога је здравија од хране која садржи углавном слободне или додате шећере.
Висок унос слободних и додатих шећера повезан је са повећаним ризиком од многих болести које се могу спречити, док шећери из исхране богате интегралним житарицама, воћем и поврћем не представљају такав ризик.
Шећер наспрам здравља
Прекомерни унос шећера повезан је са:
- прекомерном тежином
- гојазношћу код деце и одраслих
- повећаним ризиком од метаболичких болести
Зато већина стручних смерница препоручује ограничавање уноса шећера, посебно из заслађених pićа и индустријских производа.
Како смањити унос шећера у свакодневној исхрани?
Неколико једноставних корака може значајно смањити унос шећера:
- замените газирана пића водом или незаслађеним чајем
- читајте етикете производа
- бирајте природне изворе слаткоће (воће)
- избегавајте „скривени шећер“ у готовим јелима
- смањите количину додатог шећера у кафи и чају
Шећер није нужно „непријатељ“ у исхрани, али оно што је кључно је његова количина. Свесним избором и бољим разумевањем извора шећера могуће је значајно побољшати квалитет ваше исхране и ваше дугорочно здравље.
