Европа пролази кроз најранији и најинтензивнији талас врућина у модерној историји мерења. Маса врелог ваздуха која се са подручја северне Африке проширила под високим притиском ка северу донела је у другој половини маја температуре које су местимично и до 15 степени Целзијуса изнад сезонског просека.
Систем високог притиска који метеоролози називају „топлотном куполом“ стоји непомично над западном Европом и блокира долазак хладнијих атлантских маса, задржавајући сув и врео ваздух данима на истом месту.
„Небо је отворено, нема облака. То је стабилна маса ваздуха која спушта топли ваздух ка површини и односи влажан ваздух, па ваздух није само топао, већ је и изразито сув“, објаснила је Мери Берк, професорка географије на Тринити колеџу у Даблину.
Пали рекорди широм Европе
Велика Британија је у понедељак забележила најтоплији мајски дан откако постоје национална мерења. Термометар у лондонском Кју Гарденсу показао је 34,8°C, срушивши рекорд од 32,8°C који је стајао од 1922. године.
Француска је истог дана забележила најтоплији мајски дан у целокупној историји мерења, са температурама између 33°C и 36°C широм земље, док се у Ирској рекорд попео на 28,8 степени.
У Португалу је било 40°C, а у Шпанији се до краја седмице очекује врхунац од 38°C. Италија је увела забране рада на отвореном у најтоплијем делу дана, између 12.30 и 16 часова, мере које претходних година нису увођене пре јуна. У Немачкој и делу Балкана температуре су премашиле 30 степени, а Белгија се припрема за сопствене рекорде до викенда.
Талас врућина већ има смртних жртава. У Паризу је у недељу мушкарац преминуо током трке на 10 километара, а десеторица тркача хоспитализована су у критичном стању. Према подацима Си-Ен-Ена, широм Европе забележено је најмање седам смрти директно или индиректно повезаних са врућином, укључујући најмање пет случајева утапања.
Плаже на југозападу Француске пуниле су се раније него иначе, а пољопривредници извештавају о убрзаној жетви. Француски премијер Себастијен Лекорну сазвао је за данас кризни састанак са кључним министрима ради координације владиних мера.
Континент који се најбрже загрева
Но, оно што метеорологе и климатологе посебно забрињава није сам талас врућина, већ шири контекст. Европа је континент који се најбрже загрева. И док је Земља од прединдустријског доба постала топлија за просечних 1,4°C, Европа је топлија за 2,4°C, према подацима климатске службе Европске уније Коперникус.
Стопа загревања није једнака широм континента: источна и југоисточна Европа, као и Алпи, загревају се за 0,5°C до 1°C по деценији, док западна Европа бележи нешто спорији раст од 0,2°C до 0,5°C по деценији. На самом врху те листе налази се норвешки арктички архипелаг Свалбард, једно од места која се најбрже загревају на Земљи, са порастом од чак 1,5°C до 2°C по деценији.
Иза те разлике у односу на остатак планете стоји неколико механизама који се међусобно појачавају. Европа је географски повезана са Арктиком, који се загрева још брже, већ 3,2°C изнад прединдустријског нивоа. Како се арктички лед топи, откривају се тамне површине мора и копна које апсорбују Сунчеву топлоту уместо да је одбијају назад у свемир, у процесу познатом као „албедо ефекат“.
„Како се морски лед топи, долази до веће апсорпције топлоте, што заузврат додатно загрева воде и топи још више леда“, објаснио је Бен Кларк, истраживач екстремних временских појава на Империјал колеџу у Лондону.
Исти процес одвија се и у европским планинским пределима и низијама, где је снежни покривач зими све тањи, излажући тамно тло које упија топлоту уместо да је рефлектује.
Смањење аеросола
Додатни, помало неочекиван допринос долази од побољшања квалитета ваздуха. Строжи европски прописи смањили су од осамдесетих година емисије аеросола, ситних честица које лебде у атмосфери. Уз све своје добро познате штетне ефекте на здравље дисајног система, аеросоли су имали и ефекат хлађења, одбијајући Сунчеву светлост и чинећи облаке рефлективнијим.
Њиховим смањењем више Сунчевог зрачења допире до површине.
„Док је смањење загађења ваздуха изузетно важно за здравље, оно такође повећава Сунчево зрачење на површини“, рекао је Кларк.
Слична динамика недавно је уочена и на глобалном нивоу. Међународни прописи који од 2020. ограничавају емисије сумпор-диоксида из бродског горива смањили су још један извор аеросола у атмосфери, што је према неким истраживачима додатно убрзало глобално загревање последњих година.
Тај збир фактора одражава се у глобалним статистикама. Година 2025. била је трећа најтоплија у историји мерења, а последњих једанаест година заредом су најтоплије икада забележене. По први пут, глобалне температуре три узастопне године у просеку су премашиле границу од 1,5°C изнад прединдустријског доба, границу коју је Париски споразум из 2015. поставио као циљ који не би смео бити прекорачен.
Око 770 милиона људи широм света доживело је 2025. рекордно топле годишње услове у местима где живе, док нигде није забележена рекордно хладна годишња температура. Коперникус упозорава да би граница од 1,5°C могла бити трајно достигнута до краја ове деценије, више од деценије раније него што се првобитно предвиђало.
Напоре за смањење емисија додатно је погодило и повлачење Сједињених Америчких Држава, другог највећег светског загађивача, из кључног климатског споразума УН.
Ново нормално
„Температуре расту. Сигурно ћемо видети нове рекорде. Није толико важно да ли ће то бити 2026, 2027. или 2028. Смер кретања је веома, веома јасан“, рекао је Карло Буонтемпо, директор Коперникусове службе за климатске промене.
Његова служба упозорила је да догађаји попут овонедељног таласа врућина, који је донедавно био статистичка реткост, постају све учесталији. Оно што је некада био догађај који се дешава једном у сто година сада се, према неким проценама, понавља сваких тридесет година или чак чешће.
Британски климатски саветници прошле седмице упозорили су владу да је земља „изграђена за климу која више не постоји“ и затражили прилагођавање инфраструктуре — од школа и болница до саобраћајних мрежа — топлијој планети.
Метеоролог Мет офиса Грег Дјухерст описао је овогодишњи талас врућина као „добар показатељ климатских промена на делу“ и додао да овакви догађаји све више постају „нова норма“, што виде чак и они који негирају климатске промене.
