Масна јетра се најчешће повезује са гојазношћу, али ова болест све чешће погађа и особе које немају вишак килограма.
Управо због тога многи проблем открију касно, јер не сумњају да би могли да буду у ризику.
Према проценама на глобалном нивоу, више од 25 одсто одраслих има масну јетру, што је чини најчешћим обликом хроничне болести овог органа. Посебно забрињава податак да чак 10 до 20 одсто оболелих није гојазно, што може додатно да отежа и успори рану дијагностику, каже за Курир проф. др Душан Вешовић, специјалиста медицине рада, фармације и лекар интегративне медицине.
“Јетра дуго може да буде оштећена, а да то не осетимо, јер нема нервне завршетке за бол. Зато масна јетра често пролази непримећено, а симптоми су благи и неспецифични, па многи пацијенти за проблем сазнају тек када болест узнапредује”, упозорава проф. др Вешовић.
Здрава јетра садржи мање од пет одсто масти. Када се та количина повећа и пређе границу од пет до десет процената, говори се о масној јетри или стеатози. Иако се вишак килограма сматра главним фактором ризика, болест може да се развије и код особа нормалне телесне масе.
Шта се дешава ако се не открије на време
Ако се масна јетра не открије и не лечи, код 20 до 30 одсто пацијената стање може да напредује у упалу јетре, такозвани стеатохепатитис. Временом то може довести до фиброзе, односно стварања ожиљног ткива, а затим и до цирозе и рака јетре.
“Оштећење јетре не погађа само овај орган, већ је повезано и са већим ризиком од срчаних болести и дијабетеса типа 2, због чега је рано откривање и промена животних навика од кључног значаја”, истиче др Вешовић.
“У таквим случајевима пресудну улогу могу да имају инсулинска резистенција, повишени триглицериди и холестерол, генетска предиспозиција, али и начин живота. Висок унос простих шећера, нарочито фруктозе из газираних пића и индустријских производа, недовољно кретања, хронични стрес и мањак сна додатно оптерећују јетру, без обзира на телесну тежину”, наводи лекар.
Како је препознати?
Проблем је у томе што масна јетра ретко даје јасне симптоме, што не значи да нема мале или више суптилних назнака.
“Умор, мањак енергије, надимање, нелагодност испод десног ребарног лука или повишени ензими јетре често су једини знаци да нешто није у реду. Управо због тога, редовни превентивни прегледи су изузетно важни, посебно код особа које имају дијабетес, повишен крвни притисак, масноће у крви или породичну историју болести јетре”, саветује др Вешовић.
Добра вест је да се масна јетра у великом броју случајева може вратити у нормалу променом животних навика, нарочито ако се проблем открије на време и не дође до узнапредовалих оштећења.
“Уравнотежена исхрана, редовна физичка активност, квалитетан сан и контрола шећера, притиска и масноћа у крви могу значајно да поправе стање и спрече напредовање болести. Кључ је у доследности и постепеним, одрживим променама које дугорочно растерећују јетру”, поручује доктор.
