Srpska akademija nauka i umetnosti predlaže i smatra neophodnim da se kompleks Beogradskog sajma proglasi za spomenik kulture, a Generalštaba i Ministarstva odbrane kategoriše u status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Saopštio je ovo Izvršni odbor SANU.
Ističe da briga o ovom kompleksu nije samo pitanje arhitekture, nego i pitanje samopoštovanja, etičkih principa i normi, konačno odnosa prema sopstvenoj istoriji, jer je to tačka posebnog sećanja.
SANU se od svog osnivanja zalaže za očuvanje najviših naučnih i umetničkih vrednosti, unapređenje jezika i kulturnog identiteta u svim sferama nauke i umetnosti, kao i za očuvanje i zaštitu dela, dostignuća i legata svojih članova, a i tu sferu kulturnog identiteta spada i identitet gradova, a njih čine ljudi i građevine, navodi se u saopštenju SANU.
Duh Beograda
„Identitet Beograda čini jedinstveni duh ljudi koji u njemu žive, kao i sam grad sa svojim izuzetnim položajem na dve reke, svojom topografijom i slojevitošću, svojim ulicama i građevinama“, navodi se u saopštenju.
Ističe se da „kao i svi gradovi na svetu, i Beograd ima svoje repere koji su prepoznatljivi, a koje čine pojedinačni objekti ili urbane celine sklopova objekata sa ambijentom koji zajedno stvaraju“. Dodaje se da „takvi objekti i urbane celine čine umetnički i kulturološki identitet tih gradova“.
„Kulturološki identitet Beograda posebne arhitektonsko urbanističke vrednosti čine i kompleks Generalštaba i Ministarstva odbrane, kao i kompleks Beogradskog sajma sa svim postojećim objektima u okviru tih kompleksa“, navodi SANU.
Podsećava da su autori tih objekata i kompleksa bili i članovi SANU, arhitekta Nikola Dobrović (Generalštab i Ministarstvo odbrane), te arhitekta Milorad Pantović, inženjeri Brako Žeželj i Milan Krstić (Beogradski sajam), i ta ostvarenja predstavljaju i njihove legate za buduće generacije.
„O umetničkoj i kulturološkoj vrednosti i značaju tih celina najbolje govori podatak da su pojedinačno ili u celini bili ili jesu u režimu zaštite kao spomenici kulture“, kaže se u saopštenju.
SANU naglašava da „najavljeno rušenje i radikalne promene namene kompleksa Beogradskog sajma i kompleksa Generalštaba i Ministarstva odbrane značiće i nenadoknadiv gubitak izrazito vrednog i značajnog dela kulturološkog identiteta Beograda“.
Predlozi SANU
SANU, kao najviša naučna i kulturna ustanova u Srbiji, a u punom saglasju sa stavovima stručne javnosti jasno izrečenim na Forumu održanom 23. aprila, apeluje, predlaže i smatra neophodnim da je potrebno donošenje nove odluke, koja sadrži i materijalno odgovara prvobitnom rešenju Vlade (br. 633-5959/2008 od 15.1.2009. godine) o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture, a koja bi utvrdila mere zaštite za hale 1, 2, i 3 sa kompletnim pristupnim ansamblom, kao i za čitav prostor Beogradskog sajma.
SANU smatra i da treba da se za ceo kompleks Beogradskog sajma izradi i usvoji urbanistički Plan detaljne regulacije i da se na osnovu elementa Plana detaljne regulacije raspiše međunarodni arhitektonsko-urbanistički konkurs za obnovu, uređenje i unapređeno rešenje kompleksa i prostora Beogradskog sajma, kao i da se kompleks Generalštaba i Ministarstva odbrane kategoriše u status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Srbiju.
U saopštenju SANU predlaže i da se, takođe, na osnovu utvrđenih mera zaštite, raspiše međunarodni arhitektonsko-urbanistički konkurs za obnovu, uređenje i unapređeno rešenje celokupnog kompleksa i prostora Generalštaba i Ministarstva odbrane.
„SANU smatra da briga o ovom kompleksu nije samo pitanje arhitekture, nego i pitanje samopoštovanja, etičkih principa i normi – konačno odnosa prema sopstvenoj istoriji, jer je to tačka posebnog sećanja. Zbog svega napred rečenog nužno je da taj prostor bude dostojno obeležen sa posebnom brigom, sećanjem i pijetetom“; zaključuje se u saopštenju.
