Крупне одлуке, као што је промена посла, често остављамо за Нову годину. Пошто је 2026. на прагу, ако размишљате о проналаску посла у некој од земаља ЕУ, подаци Евростата могли би вам бити корисни.
Ово је преглед просечних годишњих плата широм Европе на основу најновијих података Евростата, пише Еуроњуз.
Просек у ЕУ готово 40.000 евра
Према подацима за 2024. годину, просечна годишња плата по запосленом у Европској унији износи 39.808 евра. Међутим, разлике међу чланицама су огромне – крећу се од свега 15.387 евра у Бугарској до чак 82.969 евра у Луксембургу, што је 5,4 пута више.
Осим Луксембурга, просечну плату изнад 50.000 евра бележи још пет земаља: Данска, Ирска, Белгија, Аустрија и Немачка. Хрватска се, очекивано, налази испод просека – просечна плата износи 23.446 евра. На дну листе, уз Бугарску, налазе се Грчка и Мађарска, где је просечна годишња плата мања од 20.000 евра.
Евростат напомиње да су подаци прилагођени тако да приказују просек као да сви запослени раде пуно радно време, с обзиром на то да у многим земљама велики део људи ради скраћено радно време. Бројке јасно показују да су плате уопштено више у западној и северној Европи, а ниже на истоку и југоистоку континента.
Који су разлози разлика у платама?
Ђулија де Лазари, економисткиња при Међународној организацији рада (ИЛО), нагласила је да су економска структура и продуктивност нација кључни разлози за разлике међу земљама.
„Већа продуктивност омогућава земљама да одрже више плате“, рекла је за Еуроњуз бизнис.
Лазари је приметила да земље са већим уделом сектора високе додате вредности, као што су финансије, ИТ и напредна производња, обично имају више плате у поређењу са земљама у којима је запосленост концентрисана у секторима ниже додате вредности, попут пољопривреде, текстилне индустрије или основних услуга.
„Присутност и снага синдиката, покривеност и дубина колективних уговора, као и ниво законом прописаних минималних плата, такође значајно утичу на плате“, додала је.
Др Агњешка Пјасна, виша истраживачица у Европском институту синдиката (ЕТУИ), објаснила је да низак ниво синдикализације и виши ниво незапослености вероватно подривају тржишну моћ радника.
„То се често сматрало објашњењем за ниске уделе плата у многим земљама средње и источне Европе (СИЕ), које имају неке од најнижих стопа синдикализације у ЕУ“, рекла је.
Куповна моћ мења поредак
Јаз у платама постаје мањи када се узму у обзир разлике у трошковима живота, односно када се плате мере стандардом куповне моћи (СКМ). Једна јединица СКМ-а теоријски може купити исту количину добара и услуга у свакој земљи.
Прилагођене плате тако се крећу од 21.644 у Грчкој до 55.051 у Луксембургу, чиме се однос између највише и најниже смањује на 2,5. Осим Луксембурга, на врху листе према куповној моћи налазе се Белгија, Данска, Немачка и Аустрија, све са износима изнад 48.500 СКМ-а. Пет најниже рангираних земаља су Грчка, Словачка, Мађарска, Бугарска и Естонија, све испод 28.000 СКМ-а.
Лазари из ИЛО-а истакла је да трошкови живота и ниво цена утичу на плате.
„Земље са вишим нивоима потрошачких цена уопштено показују више номиналне плате“, рекла је. Поредак неких земаља значајно се мења када се упореде вредности у еврима са СКМ-ом.
На пример, Румунија се пење са 22. на 13. место, док Естонија пада са 16. на 22. место након што се узму у обзир разлике у ценама. Ако се просечан раст настави истим темпом као у последњих пет година, очекује се да ће просечна плата у ЕУ у номиналном износу достићи 41.600 евра у 2025. години, као и 43.400 евра у 2026. години, иако се стопе раста знатно разликују међу земљама.
