Priča o jednoj beogradskoj školi u kojoj nekoliko nedelja, zbog bolovanja nastavnice, deca nisu imala matematiku, nažalost, nije iznenađenje, kao ni činjenica da svake godine sve manje mladih želi da na Matematičkom fakultetu upiše smer za nastavnike. Na istom fakultetu školuju se i studenti koji sa diplomom mogu da rade neki od 20 najplaćenijih poslova na svetu.
Učenicima šestog i sedmog razreda Osnovne škole „Despot Stefan Lazarević“ od danas časove matematike drži studentkinja četvrte godine Matematičkog fakulteta. Već tri nedelje njihova nastavnica je na bolovanju, a zamenu je, kako kaže direktorka škole, bilo teško naći.
„To sve ide od usta do usta, bukvalno sam čekala, koleginica je juče završila zamenu u jednoj osnovnoj školi, a onda je jutros došla kod nas. Znate kako, to su Vajber grupe, direktori škola imaju Vajber grupe među sobom. I onda ide ta priča – treba mi matematičar, fizičar, od sutra, prekosutra“, priča Marija Todorović, direktorka OŠ „Despot Stefan Lazarević“.
Da osnovne i srednje škole često zovu Matematički fakultet i traže studente koji bi predavali matematiku, potvrdili su i na fakultetu.
Mladi već nekoliko godina ne žele da rade u prosveti, pa je nastavnika sve teže naći. Ove godine smer za profesora matematike upisalo je samo 10 studenata.
Zoran Rakić, dekan Matematičkog fakulteta, ističe da je potrebno dosta napora i rada da bi se završile te studije, a da su posle plate vrlo niske, kao i status, što je glavni razlog.
„Nastavnika matematike nedostaje popriličan broj, sigurno više od 500, jer mi smo te 2017. kada smo prvi urgirali kod Ministarstva da imamo problem sa kandidatima koji žele u nastavnike. Onda je bilo manjka 500, na nivou Srbije“, navodi Rakić.
Spoj lepog i korisnog – kako studenti biraju
Na Matematičkom fakultetu postoje tri smera. Najveće interesovanje je za informatiku, a Gordan Đurić i Miloš Pavlović su na trećoj godini studijskog programa računarstvo i matematika.
Gordan Đurić, student Matematičkog fakulteta, odlučio se za matematiku i računarstvo zato što je to, kaže, bio najbolji spoj ozbiljne matematike sa veoma ozbiljnom teorijskom podlogom i nekakvih perspektivnih poslova u budućnosti.
„Svi znamo kakvo je trenutno IT tržište i u svetskim okvirima i u Srbiji“, ukazuje Đurić.
Student Miloš Pavlović kaže da, kada je birao između Matematičkog fakulteta i ETF-a, prevladala želja ka matematici.
Iako su treća godina, već rade.
„Radim u osiguranju kao informatičar i programer, analiziram podatke“, dodaje Pavlović.
Miloš Pavlović radio je u američkoj kompaniji koja se bavi izradom modela veštačke inteligencije za rešavanje matematičkih problema.
Gordan Đurić napominje da bi voleo da se bavi i računarstvom i da radi u nekoj od prestižnijih i značajnijih kompanija, ali ne gubeći iz vida teorijsku podlogu.
„Idealna pozicija bi bila bavljenje računarstvom, ali gde ima dosta teorijske podloge istraživačkog rada“, dodaje Đurić.
Na Matematičkom fakultetu školuju se studenti za čak sedam poslova sa liste dvadesetak najplaćenijih u svetu.
