Za nju su govorili da je žena koja je simbolizovala nekadašnji duh Beograda. Kada je sredinom prošlog veka uzela reket u ruke i počela da trenira na teniskim terenima JNA u Beogradu, Jelena Genčić nije ni sanjala da će jednog dana imati osvojene 32 titule najbolje teniserke Jugoslavije.
Rođena je 9. oktobra 1936. u Beogradu. Jelena je bila jedno od sedmoro dece u bogatoj porodici Genčića. Njen deda Lazar bio je prvi hirurg u Srbiji, a njegov brat ministar unutrašnjih poslova u Vladi Nikole Pašića.
Uz sport, najviše je volela rad na televiziji na kojoj je provela 45 godina kao asistent režije i režiser.
Za Jelenu tenis je bio veoma ozbiljna stvar i ona to nikada nije krila. Od onih koje je trenirala zahtevala je maksimum. Kao savezni kapiten Jugoslavije svih ženskih teniskih reprezentacija, osvojila je četvrto mesto na Federejšn kupu u Sao Paulu.
Bila je potpredsednica Teniskog saveza Jugoslavije i Teniskog kluba Partizan. Kasnije je postala i predsednik Kraljevskog teniskog kluba pod patronatom princa Aleksandra Karađorđevića.
Ono po čemu je postala poznata u svetu, bila je, pak, njena sposobnost da prepozna talenat.
„Retki su oni koji imaju potencijal da budu šampioni, ja sam samo za Moniku Seleš i za Novaka Đokovića mogla da kažem da će biti u vrhu. Treba da imate nešto u sebi, a to se oseti“ znala je Jelena da kaže.
Priča o Jeleni i Novaku
Đoković je teniski reket prvi put uzeo u ruke kada je imao šest godina u kampu Jelene Genčić, koja je pričala kasnije da je Novakov talenat za tenis odmah prepoznala, piše 011Info.com
Zato je ova priča ujedno i „priča“ o Noletu, a preciznije – o Jeleni i Noletu. Za porodicu Đokovići kaže da su sportska porodica, koja je spojila posao i zadovoljstvo kako bi mogli što više vremena da provede na planini. Razgovorajući sa Noletovim roditeljima o prvim njegovim teniskim koracima, Jelena je bila iskrena:
– Rekla sam im da posle Monike Seleš nisam uočila nijednog igrača kao što je njihov sin i da mislim da će on sa 17 godina biti među prvih pet u svetu. Bili su začuđeni mojim tvrdnjama, a sada kad razmislim, mora da su mislili i da nisam normalna.
– Dok je bio mali zajedno smo sanjali kako podiže pehar na Vimbldonu, jer je to Meka tenisa. I zato mi je najveća želja da ga vidim sa tim peharom – rekla je ona.
Želja im se ispunila. U junu 2011. godine Đoković je podigao svoj prvi Vimbldonski trofej.
– Znala sam da će biti šampion. Bilo mi je potpuno jasno. Bio je ozbiljan, savestan i nadasve talentovan. Radili smo krvnički, ali smo se i igrali. Njegov idol bio je Pit Sampras, hteo je i Edbergov servis i volej, kao i Agasijev agresivni forhend. Mislim da njegove imitacije načina igre drugih tenisera, koje danas publika toliko voli, potiču iz tog doba – prisetila se jednom prilikom za „Vreme“.
Đoković je doneo Vimbldonski pehar u kuću Jelene Genčić, treneru koji je od njega stvorio ono što i jeste bio – najbolji teniser na planeti.
Jelena Genčić preminula je 1. juna 2013. godine, u Beogradu u 77. godini života, a Novakova majka, Dijana Đoković, pročitala je na komemoraciji emotivno pismo upućeno Jeleni.
Pismo zbog koga je plakala cela Srbija
„Draga moja Jelena, beskrajno sam tužan jer se danas opraštam od tebe. U životu si me pripremala za mnoge situacije, za pobede, za trijumfe, za naše trofeje, ali za naš rastanak potpuno sam nespreman. Opraštam se od tebe beskrajno tužan što ne mogu da te ispratim. Znam da bi se ljutila da odustanem i umanjim šansu da ispunim i ovu poslednju nasu želju, da osvojim Rolan Garos“, naveo je Đoković.
On se zahvalio na svemu što ga je Jelena Genčić naučila i što je verovala u njega od prvog dana.
„Hvala ti na strpljenju, na ogromnoj ljubavi. Hvala ti na svakodnevnoj podršci, na savetima koje pamtim, na toplim rečima koje su uvek nosile neku vanrednu poruku. Znaš, da sam ih sve upamtio i da se tvojih pravila uvek držim. Naš poslednji razgovor, pre dve nedelje nije ukazivao da nesto nije u redu. Tužan sam jer si se i tada trudila da me oslobodiš bilo kakvih briga i uveravala me da je sve u redu, da si u bolnici jer je rutinska kontrola, da ne brinem nego da pobeđujem“, napisao je Đoković.
Na kraju, on je poručio da je Genčićeva imala i da će uvek imati posebno mesto u njegovom životu.
„Bila si dobri anđeo. I kad si me trenirala i kasnije – gde god da sam bio osećao sam tvoju podršku. Iskrenu. Snaznu. Bezrezervnu. Ostavila si neizbrisiv trag u našem tenisu. Dužni smo ti svi koji smo danas sa reketom u ruci. Obećavam ti da ću se potruditi da tvoje ime prenesem na buduće generacije i da tvoj duh vecno bude prisutan na teniskim terenima“, poručio je Đoković.
