За њу су говорили да је жена која је симболизовала некадашњи дух Београда. Када је средином прошлог века узела рекет у руке и почела да тренира на тениским теренима ЈНА у Београду, Јелена Генчић није ни сањала да ће једног дана имати освојене 32 титуле најбоље тенисерке Југославије.
Рођена је 9. октобра 1936. у Београду. Јелена је била једно од седморо деце у богатој породици Генчића. Њен деда Лазар био је први хирург у Србији, а његов брат министар унутрашњих послова у Влади Николе Пашића.
Уз спорт, највише је волела рад на телевизији на којој је провела 45 година као асистент режије и режисер.
За Јелену тенис је био веома озбиљна ствар и она то никада није крила. Од оних које је тренирала захтевала је максимум. Као савезни капитен Југославије свих женских тениских репрезентација, освојила је четврто место на Федерејшн купу у Сао Паулу.
Била је потпредседница Тениског савеза Југославије и Тениског клуба Партизан. Касније је постала и председник Краљевског тениског клуба под патронатом принца Александра Карађорђевића.
Оно по чему је постала позната у свету, била је, пак, њена способност да препозна таленат.
„Ретки су они који имају потенцијал да буду шампиони, ја сам само за Монику Селеш и за Новака Ђоковића могла да кажем да ће бити у врху. Треба да имате нешто у себи, а то се осети“ знала је Јелена да каже.
Прича о Јелени и Новаку
Ђоковић је тениски рекет први пут узео у руке када је имао шест година у кампу Јелене Генчић, која је причала касније да је Новаков таленат за тенис одмах препознала, пише 011Инфо.цом
Зато је ова прича уједно и „прича“ о Нолету, а прецизније – о Јелени и Нолету. За породицу Ђоковићи каже да су спортска породица, која је спојила посао и задовољство како би могли што више времена да проведе на планини. Разговорајући са Нолетовим родитељима о првим његовим тениским корацима, Јелена је била искрена:
– Рекла сам им да после Монике Селеш нисам уочила ниједног играча као што је њихов син и да мислим да ће он са 17 година бити међу првих пет у свету. Били су зачуђени мојим тврдњама, а сада кад размислим, мора да су мислили и да нисам нормална.
– Док је био мали заједно смо сањали како подиже пехар на Вимблдону, јер је то Мека тениса. И зато ми је највећа жеља да га видим са тим пехаром – рекла је она.
Жеља им се испунила. У јуну 2011. године Ђоковић је подигао свој први Вимблдонски трофеј.
– Знала сам да ће бити шампион. Било ми је потпуно јасно. Био је озбиљан, савестан и надасве талентован. Радили смо крвнички, али смо се и играли. Његов идол био је Пит Сампрас, хтео је и Едбергов сервис и волеј, као и Агасијев агресивни форхенд. Мислим да његове имитације начина игре других тенисера, које данас публика толико воли, потичу из тог доба – присетила се једном приликом за „Време“.
Ђоковић је донео Вимблдонски пехар у кућу Јелене Генчић, тренеру који је од њега створио оно што и јесте био – најбољи тенисер на планети.
Јелена Генчић преминула је 1. јуна 2013. године, у Београду у 77. години живота, а Новакова мајка, Дијана Ђоковић, прочитала је на комеморацији емотивно писмо упућено Јелени.
Писмо због кога је плакала цела Србија
„Драга моја Јелена, бескрајно сам тужан јер се данас опраштам од тебе. У животу си ме припремала за многе ситуације, за победе, за тријумфе, за наше трофеје, али за наш растанак потпуно сам неспреман. Опраштам се од тебе бескрајно тужан што не могу да те испратим. Знам да би се љутила да одустанем и умањим шансу да испуним и ову последњу насу жељу, да освојим Ролан Гарос“, навео је Ђоковић.
Он се захвалио на свему што га је Јелена Генчић научила и што је веровала у њега од првог дана.
„Хвала ти на стрпљењу, на огромној љубави. Хвала ти на свакодневној подршци, на саветима које памтим, на топлим речима које су увек носиле неку ванредну поруку. Знаш, да сам их све упамтио и да се твојих правила увек држим. Наш последњи разговор, пре две недеље није указивао да несто није у реду. Тужан сам јер си се и тада трудила да ме ослободиш било каквих брига и уверавала ме да је све у реду, да си у болници јер је рутинска контрола, да не бринем него да побеђујем“, написао је Ђоковић.
На крају, он је поручио да је Генчићева имала и да ће увек имати посебно место у његовом животу.
„Била си добри анђео. И кад си ме тренирала и касније – где год да сам био осећао сам твоју подршку. Искрену. Сназну. Безрезервну. Оставила си неизбрисив траг у нашем тенису. Дужни смо ти сви који смо данас са рекетом у руци. Обећавам ти да ћу се потрудити да твоје име пренесем на будуће генерације и да твој дух вецно буде присутан на тениским теренима“, поручио је Ђоковић.
