У геријатријском добу (старији од 65 година) постоји око 60 одсто релативно здравих особа, око 30 одсто хронично болесних, а немоћних је приближно 10 одсто. Особе у првој групи живе независно и не треба им већа помоћ, најважније је да им се спречава појава болести. У групи хронично оболелих махом се налазе особе које су функционалне или им је потребна минимална помоћ. Старијим особама потребно је открити болест пре појаве симптома и лечити их у раној фази или барем успорити ток болести и спречити појаву телесне слабости.
Превенција се врши мерењем липида у крви сваких пет година, ниво шећера у крви одређује се једном годишње, ректални преглед открива карцином простате заједно с нивоом специфичног антигена простате (ПСА тест). Ментални статус указује на деменцију и/или делиријум, остеопороза се тестира у 65. години, повремено се мере крвни притисак (барем једном годишње, најбоље на обе руке) и телесна тежина, обавља се тест за окултну крв у измету, врше се офталмолошки преглед и аудиолошки тест, сваких пет година тестира се хипотиреоидизам, ради се Папаниколау тест, а ниске дозе аспирина (100 мг, једном дневно) дају се за превенцију инфаркта срца, шлога и карцинома дебелог црева. Сигмоидоскопија или колоноскопија, као превентивни прегледи, врше се код свих особа старих између 50 и 65 година живота једном сваких 10 година. Уколико се открију (и одстране) полипи, врши се надзорна колоноскопија. Колоноскопија се врши и код присуства симптома попут крви у столици, анемије услед дефицита гвожђа, хроничног пролива или трбушних болова.
Да се избегне телесна немоћ, спроводи се добра телесна хигијена и лака физичка активност с циљем да се избегну падови и побољшају неке функције организма. (Сваког геријатријског пацијента лекар мора питати да ли је имао падове.) Све геријатријске особе треба да се вакцинишу (инфлуенца и пнеумококна вакцина). Прекидање пушења и избегавање употребе алкохола важни су за спречавање већине хроничних болести. Процену геријатријске депресије лако изврши лекар или медицинска сестра, а геријатријска процена стања здравља, способности и психосоцијалних фактора омогућава да се начини план мера за побољшање или не погоршање здравља.
Ових дана публиковано је истраживање (JAMA Neurology) на 513 особа, којим је установљено да умерене или јаке физичке вежбе, лековима појачано снижење крвног притиска и ниске вредности масноће у серуму (ЛДЛ-Ц), сами или у комбинацији, не поправљају когнитивну функцију: деменција и когнитивни пад.
Изгледа да се, за сада, моја генерација највише поуздава у генетику предака и бригу потомака, а делом и у здравствену службу, која нас често заборавља.
Проф. др Рајко Игић,
аутор уџбеника „Основи геријатрије”
