Platonovo delo Država jedno je od najvažnijih filosofskih radova koji se bavi pitanjem pravde, etike i političkog organizovanja. U ovom delu, Platon istražuje kako bi trebalo da izgleda idealna država, kako bi se obezbedila pravda i harmoničan život svih njenih građana.
Iako je Država napisana u obliku dijaloga, u kojem socijalna pitanja razmatraju različiti likovi, najvažniji sagovornik je Sokrat, koji vodi diskusiju o pravdi i idealnom društvu. Ovaj tekst nudi pregled Platonove ideje o savršenoj državi, razmatrajući ključne aspekte njegove teorije.
Politička struktura idealne države
U Državi, Platon zamišlja društvo podeljeno na tri glavne klase:
Vladari (Filosofi-kraljevi) – Na vrhu društvene hijerarhije nalaze se filosofi-kraljevi, koji su najsposobniji da donose mudre i pravedne odluke. Platon tvrdi da su filosofi najprimereniji za vladanje jer imaju sposobnost da spoznaju univerzalne istine i pravdu.
Njihovo znanje i razumevanje večnih ideja omogućavaju im da vladaju ne iz ličnog interesa, već u najboljem interesu zajednice. Filosofi-kraljevi donose zakonodavne odluke na temelju filosofske mudrosti, i u tom procesu izbegavaju političke manipulacije koje proizlaze iz ličnih interesa.
Stražari (Ratnici) – Drugi sloj društva čine stražari ili ratnici, koji brane državu i obezbeđuju unutrašnju stabilnost. Stražari su obučeni za vođenje rata, ali i za odbranu i sprovođenje zakona.
Platon smatra da oni treba da budu fizički i mentalno nadareni, te da im je potrebno specifično obrazovanje i vaspitanje kako bi se razvili u vrsne vođe u borbi i zaštiti društvenih vrednosti. Njihova primarna funkcija je zaštita zajednice od spoljnog i unutrašnjeg neprijatelja.
Proizvođači (Trgovci, poljoprivrednici i zanatlije) – Treća i najbrojnija klasa je klasa proizvođača. Ovi ljudi obavljaju sve ekonomske funkcije, od poljoprivrede, trgovine do zanatstva, i obezbeđuju osnovne materijalne potrebe društva.
Platon veruje da svi članovi ove klase treba da se fokusiraju na obavljanje svog zanata ili trgovine, čime doprinosu stabilnosti i prosperitetu države. Oni se bave svakodnevnim poslovima, koji omogućavaju funkcionisanje celokupnog društva, dok ne pokušavaju da preuzmu vlast ili da se upuste u politička pitanja.
Pravda kao temelj države
Jedno od centralnih pitanja koje Platon razmatra u Državi je priroda pravde. On polazi od postavke da prava društva proizlaze iz prava pojedinca, a pravda se ostvaruje kada svaki član društva obavlja ono što je najprikladnije za njegovu prirodu.
U idealnoj državi, pravda znači da svaki pojedinac obavlja ono što je u skladu sa njegovim sposobnostima i funkcijom. Na taj način se sprečava da članovi društva prekomorno utiču na druge sfere života koje nisu njihove.
Za Platonov ideal, pravda nije samo individualna vrlina, već i društvena vrednost koja se ostvaruje kroz harmoničan odnos među klasama. Pravda u idealnoj državi znači da:
Filosofi vladaju sa mudrošću i pravednošću, stražari štite i sprovode zakon, proizvođači obavljaju svoje poslove, obezbeđujući blagostanje i stabilnost.
Svakoj klasi pripada njena uloga i doprinos celokupnom funkcionalnom društvu. Ne postoji sukob interesa, jer svaka klasa zna svoj zadatak i svesna je toga da njeno dobro zavisi od međusobne saradnje sa ostalim klasama.
Obrazovanje i obrazovni sistem
Platon naglašava važnost obrazovanja u stvaranju idealne države. On smatra da obrazovanje treba da bude regulisano od strane države, kako bi se osiguralo da mladi ljudi odrastaju u skladu sa društvenim vrednostima i pravilima.
Obrazovanje, prema Platonu, treba da razvija fizičke, intelektualne i moralne sposobnosti, kako bi svaki pojedinac mogao da doprinese društvu na najadekvatniji način.
Za vladare (filosofe-kraljeve), obrazovanje je posebno važno jer će oni biti odgovorni za donošenje ključnih odluka. Zbog toga njihovo obrazovanje mora da uključuje filosofiju, matematiku, logiku, muziku i umetnost, jer se, prema Platonu, sve ove oblasti dopunjuju i pomažu u razumevanju sveta i istine.
Obrazovanje stražara fokusira se na razvijanje telesne snage, hrabrosti i sposobnosti za ratovanje, dok se proizvođačima omogućava specijalizacija i veština koja im je potrebna za obavljanje svojih svakodnevnih dužnosti.
Rodna jednakost
Jedan od inovativnih aspekata Platonovog modela je njegov stav o rodnoj jednakosti. Iako je u njegovom vremenu i društvu postojao duboko ukorenjen patrijarhalni sistem, Platon smatra da bi žene u idealnoj državi trebalo da imaju jednake mogućnosti kao i muškarci.
On tvrdi da, osim fizičkih razlika, ne postoji ništa što bi ženu činilo manje sposobnom za obavljanje funkcija vladara ili stražara. Žene, prema Platonu, treba da učestvuju u istim obrazovnim i društvenim aktivnostima kao i muškarci, jer je njihova sposobnost za obavljanje društvenih uloga u suštini jednaka.
Filosofija kao osnov za vladavinu
U Državi, Platon ističe značaj filosofije za vladavinu. On smatra da je samo filozof sposoban da vlada pravedno, jer filosofiji teži ka spoznavanju večnih istina i ideja, koje se ne menjaju s vremenom.
Za razliku od demagoga i političara, koji se vode strastima i ličnim interesima, filozof kralj ima sposobnost da donosi objektivne i racionalne odluke koje služe opštem dobru.
Uticaj Platonove države na kasniji politički razvoj
Iako je Platonova idealna država danas prepoznata kao utopija, njegova filozofija imala je značajan uticaj na političke teorije koje su razvijene u kasnijim vekovima. Njegov insistiranje na filozofiji kao osnovi za vladavinu, kao i na obrazovanju kao ključnoj komponenti za izgradnju društvene pravde, oblikovali su mnoge kasnije političke misli i teorije.
Platonovo delo je inspirisalo i filozofe i političare kroz istoriju da razmišljaju o pravdi, pravednosti i idealnom društvu, iako mnogi nisu prihvatili njegov model u celosti, niti su ga primenili.
Najuticajnije dele u svetu filosofije politike
Platonova Država daje dubok uvid u njegove političke i filosofske stavove o društvenoj pravdi, obrazovanju, i političkoj vlasti. Njegovo viđenje idealne države, u kojoj filozofi vladaju sa mudrošću i pravednošću, a društvo funkcioniše kao harmonična celina, ostaje jedno od najuticajnijih dela u filosofiji politike.
Iako se njegovo savršenstvo u praksi teško može ostvariti, Platon nas podseća na važnost filosofije, obrazovanja i mudrog vođstva u ostvarivanju pravde i dobrog društva.
