Током Вијетнамског рата, амерички саветник за националну безбедност Хенри Кисинџер осмислио је такозвану „теорију лудака“. Идеја је била да се Северни Вијетнам и Совјетски Савез приморају на преговоре са Вашингтоном тако што ће поверовати да је тадашњи председник САД, Ричард Никсон, толико непредвидив и „луд“ да је договор боља опција од одбијања разговора. Ханој у то није поверовао. Али можда ће естаблишмент ЕУ 2026. године?
Теорија лудака и нова европска перцепција
Европски лидери, у сваком случају, верују да се у Белој кући налази неко ко се понаша као „лудак“. Али исход је, поново, вероватно другачији од онога што је Вашингтон замишљао.
„Нека нико не помисли да је права намера САД била само суочавање са геополитичком претњом“, изјавио је француски председник Емануел Макрон у новом интервјуу за шпански лист El Pais, говорећи о претњама председника САД Доналда Трампа да би могао да преузме Гренланд силом, под изговором „националне безбедности“.
„То нису били ни Руси ни Кинези који су представљали претњу. Могу да вам кажем да смо саставили обавештајни биланс броја руских и кинеских бродова и подморница који су се налазили око Гренланда и чије смо присуство регистровали: то је занемарљиво.“
Од руске претње до америчке
Чини се да је Трамп постигао оно што је деловало немогуће – натерао је лидере ЕУ да руске инвазионе фантазије замене америчким. И, иронично, то им иде у прилог, јер су годинама покушавали – безуспешно – да убеде Европљане како ће Владимир Путин закуцати на врата ЕУ негде око 2030. године.
Та надолазећа, апстрактна претња увек је била довољно удаљена да се може надати да ће људи заборавити на њу након што послужи као оправдање за извлачење милијарди из џепова пореских обвезника.
У међувремену, многи Европљани су реаговали отприлике овако: „Добро, опет вам треба наш новац?“ Као продавац алармних система који покушава да вас уплаши тако што ће комшија – у овом случају украјински председник Владимир Зеленски – стално причати како му је кућа обијена. И како је био потпуно случајна жртва.
Седео је, наводно, мирно, не радећи ништа што би имало везе са сумњивим неонацистима или НАТО оружјем на руској граници. Дакле, то може да се деси свакоме! Чак и вама, Европо! Јер је НАТО, изгледа, толико крхак. Шта су уопште куповали од свих тих милијарди? Нерф пушке?
Није чудо што многи Европљани, барем ван политичког естаблишмента, нису баш „прогутали“ ту причу. А можда ни сам естаблишмент у то не верује у потпуности – али им одговара да се понашају као да верују.
Нова наративна шанса за Брисел
Срећом по лидере попут Макрона, сада имају нову причу која им пружа боље покриће за исту шему усмеравања огромних јавних средстава ка сектору одбране. Нови наратив, који долази из Париза, маргинализује егзистенцијалну претњу од Русије или Кине у корист панике због америчке.
ЕУ, каже Макрон, мора постати „сила“ како би се одбранила. Није више реч само о томе да се на САД не може ослонити – што је био аргумент када је Русија представљана као главни негативац. Сада је аргумент снажнији, јер Европљанима делује сасвим уверљиво да би Трамп заиста могао да нападне саму Унију.
Технолошка и финансијска независност
Овај нови наратив омогућава европским лидерима да усмеравају порески новац не само у одбрану, већ и у друге секторе, будући да је Европа дубоко зависна од САД у многим областима.
Макрон сада говори о потреби изградње читавог технолошког екосистема независног од САД, постепеном укидању коришћења америчког софтвера у државним институцијама – као што су Zoom, Microsoft Teams и Webex – и упозорава да ће САД у наредним месецима покренути офанзиву на пољу дигиталне регулативе. Разлог?
Вашингтону се не допада што је ЕУ уморна од тога да Илон Маск користи своју платформу X и њене непрозирне алгоритме за обликовање онлајн наратива у Европи. Амерички званичници су такође отворено потврдили намеру да финансирају про-Трамп невладине организације у Европи – по моделу који се често приписује Џорџу Сорошу.
У међувремену, председница Европске централне банке, Кристин Лагард, говори о потреби да се пронађу алтернативе америчким платним системима Mastercard и Visa. Макрон додаје да свет жели алтернативу долару, сада када се Америка под Трампом „све више удаљава од владавине права“.
Повратак идеји „Европе од Атлантика до Урала“
Макрон тренутну америчку идеологију назива „отворено анти-европском“. Као да је било потребно да Трамп то изговори гласно да би постало очигледно – иако су деценије економског поткопавања ЕУ већ указивале на тај правац.
Сада, када је нови „главни негативац“ значајно ојачао европску политику повећања пореза и јавне потрошње, Русија добија блажи имиџ.
„Свиђало се то нама или не, Русија ће сутра и даље бити ту. И налази се на нашем прагу. Важно је структурирати наставак европске дебате са њом“, изјавио је Макрон за El Pais. Кремљ потврђује да су технички разговори између Француске и Русије обновљени.
Тако Макрон, изгледа, долази до закључка до којег је пре шездесет година дошао и некадашњи француски председник Шарл де Гол – идеје „Европе од Атлантика до Урала“ као противтеже САД као потенцијалном надзорнику Европе.
Нова безбедносна архитектура Европе
Сећате ли се безбедносних гаранција које је Макрон захтевао од САД за Европу у односу на Русију у Украјини? Данас делује као да би радије те гаранције договорио са Москвом него са Вашингтоном.
„Мораћемо да изградимо нову безбедносну архитектуру у Европи са Русијом“, каже Макрон. „Будући просперитет тиче се Европљана. Или бисте радије да амерички амбасадори и изасланици у ваше име преговарају о датуму уласка Украјине у ЕУ?“
Све ово почиње да личи на покушај да се лош сценарио напусти на пола снимања – јер је јунак изненада постао негативaц. А можда је, у стварности, погрешан избор улога постојао од самог почетка.
