Квантни сателити се традиционално користе за слање фотона из свемира ка Земљи ради формирања ултрасигурних комуникационих канала, што представља један од кључних корака ка развоју глобалног квантног интернета. Тим научника сада је открио да је могуће урадити и обрнуто, што додатно проширује потенцијал ове будуће мреже.
Кина је још 2016. лансирала квантни сателит „Мициус“, који је омогућио пионирске експерименте у свемирској квантној енкрипцији и представљао темељ раних прототипа квантног интернетског повезивања.
Ове године, микросателит „Јинан-1“ успео је да успостави квантну везу од 12.900 километара између Кине и Јужне Африке, постављајући нови рекорд и демонстрирајући да је глобално квантно умрежавање све изводљивије.
До сада се мислило да је слање сигнала навише готово немогуће због великих губитака, расипања светлости и интерференције — ограничења која су успоравала развој свемирских сегмената квантног интернета.
Ипак, истраживачи са Универзитета у Сиднеју доказали су да је концепт функционалан: идеја је да две земаљске станице истовремено испале појединачне фотоне ка сателиту који орбитира 500 km изнад површине и креће се око 20.000 km/h, тако да се фотони савршено сретну и уђу у квантну интерференцију. Овај резултат представља значајан корак у правцу изградње стабилних свемирских чворова за квантни интернет.
Научници сматрају да ће овај приступ омогућити развој робуснијих и флексибилнијих квантних мрежа. Мали сателити у ниској орбити могли би да обрађују пристигле фотоне без потребе за тешком опремом за генерисање квантне светлости, што би отворило простор за високопропусне глобалне квантне интернетске системе.
На дуже стазе очекује се да квантно преплитање постане инфраструктура „у позадини“ – попут електричне енергије – тихо покрећући комуникационе технологије будућности и чинећи квантни интернет реалношћу.
