На данашњи дан, 11. фебруара 1993. године, упокојила се српска песникиња Десанка Максимовић /1898-1993/, члан Српске академије наука и уметности, чија се поезија одликује топлином, сензибилношћу, непосредношћу, музикалношћу и родољубљем.
Тим поводом подсећамо вас на стихове које је српски духовни отац, блаженопочивши Митрополит Амфилохије, надахнут њеном поезијом и личношћу, написао 1988. године поводом њеног деведесетог рођендана. Песма је део његове збирке песама “У јагњету је спас”:
Десанка Максимовић
Поводом деведесетог рођендана
Ко је и шта је она?
Згуснуто слово или неувенљив цвет
Осмех неба
Нада саткана од планинског жубора
и мириса покошених трава
ткање сеоске ткаље
у које се уткива тихи поветарац
и пољски цвет
Смирај сунца
јутарњи славујев пој
Крвава бајка
из дубина крик!
Прворођена, задахнута дахом Божијим
изаткана у дубинама земље
ослобођена светлошћу сунца
Сверодна мајка која рађа
и остаје дјева
стара колико свет
обнављање свега чега се дотакне
наш стид и наша чистота
и песма наша
најмилија сестра Владике Рада
вечито детињство
и помиловање наше!
Блаженопочивши Митрополит Амфилохије је своје сећање на нашу најзначајнију песникињу поделио и са сабранима на трибини „Реч четвртком“ Удружења књижевника Црне Горе, која је одржана јуна 2018. године у порти манастира Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду у Подгорици, поводом 120. годишњице њеног рођења:
“Свети Сава, Марко Миљанов и Десанка Максимовић су једна вертикала нашега бића. Ово је трећи пут да учествујем у сећању на њу. Први пут је то било поводом деведесетогодишњице њеног живота у Панчеву, када сам био епископ у Банату. Онда смо организовали вече њој посвећено, а други пут је то било исте те 1988. године у Удружењу књижевника Србије. Тамо је била и она присутна и ја сам пред њом прочитао своју песму њој посвећену.
Она је по свом смирењу реаговала у смислу: па где си то нашао да о мени тако нешто напишеш? А ја сам то после тог сусрета у Панчеву, надахнут њеним ликом, забележио. Мислим да је то један од покушаја да се ослика њен лик, њена личност. Оно што је она била, и као човек и као стваралац, и као песник. Она је једна од ретких личности које сам срио у животу са таквом чистотом и таквом добротом.
Са таквим смиреноумљем и смиреношћу стајала је она ту, у Удружењу књижевника Србије, на тој вечери, као да се уопште то ње не тиче што је неко хвали, него као да је то неко други о коме се говори. А већ је била старица од деведесет година. Па, ето, мило ми је да и преко ове песме она буде вечерас овде међу нама и са нама, и баш на овоме месту.
Десанка је била истога духа као Марко Миљанов, који је био истога дух са Светим Савом. Једна изузетна личност, добро је што смо и ми са њом, што је се сећамо, и што се она нас сећа.”
