Можда ће неки људи негодовати, али често се Христос сријеће на чудним мјестима, гдје га не би очекивали, а баш сте га на први поглед примијетили. Рећи ће људи, они дежурни фарисејски редари са циничним осмијехом на гротескном лицу ,,ма брате-небрате, ти си у прелести, под хитно да одеш код тог и тог духовника и да затражиш епитимију“.
Христос међу грешницима
Оно што је чудно да многи Христа јесу нашли као Лука и Клеопа, са свим Његовим ранама, подсјећајући дотичне боготражитеље, који за себе то нијесу ни знали да су, на њихове дубоке стигме у души, баш на концертима тих дугокосих, мршавих или необично ошишаних људи. Иза свега гријеха и порока који су се ту догађали, крио се Он, Господ Исус Христос.
Не, није му сметао ни дим дувана, марихуане, алкохол, игле и шприцеви, чак и отворене некад хула на Њега, јер забога, сам је из својих уста рекао ,,да није дошао зове праведнике него грешнике на покајање“.
Сви ти пијани, дрогирани, мрачни, депресивни и презрени вапе за Христом
Из цркава тзв. хришћани су отјерали Христа, и отишао је право на рок концерт. И видио је да га сви ти пијани, дрогирани, мрачни, депресивни, презрени од свијета помињу, можда несвјесно, али неким скривеним дјелом душе дубоко чезнући за Њим.
И нашао је Исус ново друштво. Као што ни у своје вријеме презрене и грешне није одбацивао, био чак и критикован због тога од тзв. праведника, којима не треба покајање, тако и сада сједи у неком углу концерта и гледа у све те рањене душе, младе, али и старије, који читавог свог живота ,,нијесу имали човјека“, да их подигне и изцијели, него они који су их назови лијечили задавали су им рану на ране, разапињући их на невидљив начин као разбојнике распете са Христом.
Ник Кејв и његово обраћење у хришћанство
Један од музичара поред низа других који су се окренули ка Христу јесте и Ник Кејв.
Хришћанство и Јеванђеље се доста осјећа у његовим пјесмама, о овоме је често говорио владика пакрачко-славонски Јован Ћулибрк.
Поред њега и други свештеници су фасцинирани животним путем Ника Кејва. Од хероинског зависника, који је и под утицајем наркотика посјећивао цркве по Аустралији, породичних трагедија до скорије изјаве да ,,истински панкер није онај који показује средњи прст него онај који је хришћанин“.
У данашњем свијету крајњег и нељудског либерализма, који у ствари није то што се представља него све више видимо да се ради о превари и да је у питању робовласништво, гдје су робовласници наизглед фини људи са краватама, са тим што понекад ,,полуде“ и праве разне испаде, а што је најгоре и сами су робови читаве номенклатуре изнад које стоји сам Сатана.
„Данашњи истински панкери су хришћани“
Да, Ник Кејв је у праву, кад каже да су данашњи истински панкери хришћани, не псеудо-верници, новозавјетни фарисеји, национ-верници, него они који се ослањају прије свега на Библију, а код православних и на обиље поука Светих Отаца, који су оставили велико духовно насљеђе својим даљим потомцима у будућности, у свијету вјештачке интелигенције, која пријети да нас пороби или уништи.
Можда баш будућност хришћанства лежи на Западу
Интересантно, мислим да ће ме опет критиковати, али можда баш будућност хришћанства лежи на Западу, кад се чинило да је све уништено и да је ,,Бог мртав“, како је говорио Ниче, западни човјек ће из дубине своје израњављене душе завапити Небесима попут оца Серафима Роуза, који је и сам прије обраћења у Православље, потпуно припадао западном културном кругу, тражећи истину у пороцима, далекоисточним религијама, битничком покрету, атеизму, нихилизму, Ничеовој филозофији, самоубиству, на крају крајева. Али, Бог није дозволио да се то деси.
Нашао је Бога у Руској Заграничној Цркви у Америци, која је и сама у то вријеме била одвојена од матичне у Москви.
Ник Кејв можда није свети Срафим, али није ни досадни конформиста
Ник Кејв није отац Серафим, можда, који је брзо изгорио у потрази за смислом у свом овоземаљском животу, али није ни досадни конформиста, који иде од концерта до концерта и даље се забављајући онако матор, као поједини рокери, који су издали своју првобитну побуну против сивила свакодневнице и окренули се онима против којих су се борили, немајући више снаге за борбу. Но, не осуђујмо никог.
Данас су они, сјутра ћемо ми, ако уопште постигнемо толики велики свјетски успјех, што је мало вјероватно.
Интересантно, да поред Кејва проповједници хришћанства на Западу нијесу људи у одијелима, него они који су се сматрали лошим момцима попут легендарног Алиса Купера, који је поклонио Библију свом пријатељу озлоглашеном музичару нападаном за сатанизам и разна непочинства, Мерилину Менсону.
Kojе су то рок звијезде откриле православну веру?
Неки од познатих рок звијезда који су чак открили и православну вјеру, али су поред свега трагично окончали живот самоубиством су: Честер Бенингтон из бенда Linkin Park, као и његов крштени православни кум Крис Корнел, члан бендова Audioslave и Soundgarden.
Корнел је заједно са Куртом Кобејном и ,,Nirvanom“, као и бендовима Alice in Chains и Pearl Jam, чинио чувену четворку гранџ покрета почетком деведесетих.
Оно што је интересантно да ће и Лејн Стејли из Alice in Chains окончати живот на исти датум 5. априла 2002. године усљед предозирања хероином и кокаином или тзв. спидболом, након што се годинама борио са депресијом послије смрти дјевојке.
Гранџ покрет је обновио искреност и сировост у рок музици.
Сви ти покрети у умјетности, књижевности и филозофији на Западу задњих сто и више година са свом својом шокантношћу су у ствари крик за смислом, иако су многи учесници завршили трагично. Они су жртве борбе за смисао и против досадног сивила свакодневнице.
На крају ћу цитирати један графит са улица Москве на нашем језику ,,Исус је био панкер“.
